Vreme Srbima donosi plodove
Piše: Dragan Mišković
Jedna od popularnijih ličnosti na nedavno završenim Teslinim danima u Beogradu i inače u krugovima TSF, jeste svakako prof. Vladimir Jelenković. Široj javnosti poznat je kao bivši direktor Muzeja NikoleTesle u Beogradu, ugledan i veoma uspešan kao reformator ove ustanove koju je doveo do zvezdanih trenutaka.
Bio je ranije i urednik TV Beograd iz perioda njenog izuzetno uspešnog i kvalitetnog naučnog programa. Marta i aprila ove 2024. godine, profesor je VestimaTeslinog naroda dao intervju u kojem je givorio o svom radu.
Uz čestitke Fondaciji za čvrsto stajanje na nogama više od dve decenije i želje da još dugo ostane snažna i uticajna, ovog puta je Vladimir Jelenković izabrao i pripremio da prikaže temu: Nikola Tesla u karikaturi i medijima svog vremena.
Tesla kao čovek koji je stvorio mnoge današnje vrednosti, sisteme i procese …I ne samo one materijalne, zaslužuje pažnju i kao spiritualan i širokoobrazovan čovek. Jer bio je ličnost velike energije, rafiniran, kreativan, obrazovan, nadaren, ali evo još jedne oblasti koja osvetljava i čoveka sa puno duha, smatra Jelenković. Bio je inspiracija stvaraocima filmova, naučno fantastičnog karaktera, umetnicima svih žanrovaa i onima danas koji su stvarali video-igre i sličnim. Ali i onima koji se izražavaju u karikatuama, crtežima, privlačio je pažnju štampe, na primer one ležernije koja se bavi temom odmora, kako i gde ih provode poznate porodice- Rokfeler, Morgan, Vestinghaus .
Prva karikatura o našem zemljaku, velikom naučniku, rekao je Vlada Jelenković, se odnosila na strast iz Tesline mladosti, koju je najviše ispoljavao dok je boravio u Mariboru, a to je kockanje za novac, bilijar koji se tada nazivao i karambol.
Tesla je inspirisao karikaturiste i novine zahvaljujući projektu na Long Ajlendu i svom eksperimentu sa bežičnim prenosim struje. Jer, karikatura ne mora uvek biti kazana kao stvar ismejavanja ili poruge, ona i te kako može biti pozitivna i stimulativna, kad više služi da ilustreuje neku ličnpst i njene osobine. Na primer i autor ovih redova je u vrmene aktivnog novinarskog staža bio predmet novinske karikature, ali kao ilustracije posla koji je radio. Napravio ju je tadašnji doajen novinske ilustracije i karikature Paja Stanković iz Politike. Kažu da je Tesla zapravo demolirao novine i sve tadašnje medije svojim eksperimentima sa radio talasima i sa bežičnim prenosom i da su svi verovali da on vesti i informacije neće više štampati na papiru nego ih slati bežično kroz celu vasionu gde god poželi. Voleli su ljudi Tesline priče o kontaktima sa vanzemaljcima koje su komentarisali kao ljude sa Meseca, a stanovnicima Saturna su poručivali-Mogli bi nam poslati prognozu vremena! Tu zatim dolaze ona komunistima naklonjena štampa, zatim božićne čestitke Marsovcima koje bi im tako daleko poslali pomoću oscilatornog bežičnog telegrafa a Markoni sa svojom tehnikom i izumima može jedva samo do Evrope. Neki su Nikolu Teslu predstavljali kao mađioničara sa šeširom. Onda za šalu lansiraju ”teslagrame” koji obaraju avione, cepeline, potapaju japanske trupe i brodove admirala Togoa tobože kao osvetu što je potopio rusku flotu. Tesla je pokušao da napravi po ruskoj narudžbi zrake smrti koji bi obarali avione. Zatim tu dolaze karikature na temu kako Tesla leči ljude strujama. Jedna od šala navodi da će milioni ljudi odjednim moći da upotrebi komunikaciju njegovim telefonima a vidimo realnost danas. Tu su i električna cigareta, mlin za kafu ili neso, aparat za brijanje. Karikature na salvetama hotela Valdorf Astorija.
Svet nikada nije prestao da se interesuje za Tesline radove, niti su prestala svojatanja Tesle: da li je američki, srpski, sustrijski ili hrvatski. To će verovatno pričekati dolazak neke više faze komunikacije među ljudima, faze koja osetno dolazi, tvrdi Jelenković. Predviđa se da dolazi i jedna nova era inspiracije Teslom u celom svetu u čemu bi Srbi kao Teslin narod mogli da igraju važnu, ako ne i glavnu ulogu.
Nikola Lončar, osnivač i predsednik Tesline Fondacije Amerike i Srbije uvek se pohvalno i s respektom izražava o ulozi Vladimirovoj kako u Muzeju, tako i u ovoj Fondaciji. Ističe važnost njegovog autoriteta i dela, te posebno Jelenkovićevo istraživanje Teslinih radova o medicini; mnogo je u svetu nečastivih i prevaranata koji samo pričaju o lečenju na Teslinim principima a njih će ova istraživanja zbrisati sa mape – misli se na one koji delo slavnog naučnika zloupotrebljavaju. Glavno je da su radovi na ovom izdanju u završnoj fazi i svi, kaže Lončar, čekamo rezultate.
