Peking kao Njuojork

Najmnogoljudnija komnistička zemlja na svetu amerikanizacijom je zvanično prihvatila kapitalizam zapadnog sveta što je pomoglo da Kina da postane bogatija i kao takva bude moćan konkurent SAD

Piše: Marko Lopušina

Za dve nedelje koliko sam proveo u kineskoj prestonici uverio sam se da Peking sa 9 miliona stanovnika sve više liči na Njujork, jer ga krase mnoge američke kompanije, hoteli, među kojima je i slavni “Wandorf Astorija”, kojim iz SAD upravlja kompanija “Hilton”.

Peking ima dva aerodrome, metro, bulevare I avenije, osam miliona motornih vozila, million bicikala. svetske banke i korporacije, Kule “Bliznakinje” kao i Njujork. Kinezi u Pekingu nose “Adidas” trenerke i patike, kao da su u Njujorku.  Farmerke, majice, patike, bejzbol kape i sportska odeća postali su svakodnevni deo kineske urbane mode. Kinezi su napravili svoj sportski odevni brend, koji je sve prodavaniji.

Peking kao i Njujork u Ulici svile ima svoj Menhetn, a kod Zabranjenog grada ima svoj Centralni park sa jezerom. Godišnje Peking poseti 380 miliona tuirsta, od toga oko 6 miliona stranaca. Kineski zid ima Bila Klintona, bivšeg američkog predsednika, kao manekena turizma na Dalekom istoku. Sve ovo su znaci kulturne asimilacije, a ne jednostavne amerikanizacije Kine i Kineza.

Proizvodnja i prodaja automobile, kao i proizvofnja digitalnih aparata po američkom modelu u Kini je danas proces u kome amerikanizacija prelazi u kinesku verziju globalizacije. Najbolji dokaz te nove hibridne kinesko-globalne kulture i ponajbolji primer je proizvod sa srpskim imenom, automobil “Tesla”.

Kina danas proizodi orginalni model američkog automobila „Tesla“, kao i kinesku varijantu automobila „Tesla“. Srpski genije i američki naučnik Nikola Tesla je idol Kineza. Samo u Pekingu postoji devet instituciaj koje nose ime ovog Srbina. Kompanija „Tesla“, koja ima centralu u Pekingu, a proizvodnju u Šangaju, namerava da će u Kini proizvoditi robote, pa je u Kini uspostavila centar za obuku veštačke inteligencije, kako bi omogućila lokalno treniranje svojih AI sistema.

Kompanija “Tesla” je u Kini tokom decembra 2025. podnela zahteve za registraciju dva žiga “ Tesla Smart” , a odnosile su se na kategorije naučnih instrumenata i web-usluga. Zato mogu da verujem da će budućnost veštačke inteligendice i digitalne tehnologije da odlučuju kompanije SAD I Kine, koje nose srpsko ime Nikola Tesla.

Početak i kraj Amerikanizacije

Tokom poslednjeg susreta američki predsednik Donalda Tramp i kineski predsednik Si Đinpinga potpisali su krajem septembra u Vašingtonu specijalni trgovinski sporazum o poslovnij saradnji SAD i Kine. Time je Donald Tramp prekinuo svoju izolacionu politiku u spoljnoj trgovini SAD i Kine, a predsednik Si je nagovestio kraj klasične amerikanicacije Kine, koja traje više vekova.

Da bismo razumeli ovaj moj zaključak treba pogledati istoriju odnosa politički najmoćnije države i najmnogoljudnije zemlje na svetu. Kako je Kina mnogo vekova starija od SAD, koje postoje tek 250 godina, a Amerika ekonomski naprednija, treba znati da su Amerikanci prvo posetili Kinu, a potom su Kinezi počeli da osvajaju SAD. Bilo je to 9. avgusta 1785. u Baltimoru, kada je sa Dalekog istoka doplovio američki trgovački brod “Palas” sa tri kineska mornara. Zvanično američki Stejt department taj događaj navodi kao prvi zabeleženi dolazak Kineza u SAD.

Brod je prvo odvezao u Kinu američku ekspediciju u kojoj su bili Samuel Šo, trgovac zadužen za kupovinu i prodaju robe; kao i Tomas Randal, drugi trgovinski predstavnik. Amerikanci su u Kinu tada odneli američki čaj ginsebeg, srebro, različite robe, farmerke, čizme, konjska sedla, a doneli kineski čaj, svilu, porcelan i Kineze. Kada je sredinom 19. veka izbila Zlatna groznica u Kaliforniji i na Aljasci, oko 100.000 Kineza je došlo u potragu za svojim “američkim snom”.

Kako se većini Kineza san nije ostvario postali su jeftina radna snaga. Bušili su planine i pravili tunele po Americi, bili su graditelji železnice, rudnika, drumova, fabrika u zemlji Divljeg zapada. Radili su teško, živeli još teže, u bedi i gladi. Jeli su uglavnom po dve šake pirinča dnevno. Bila je to prva brza hrana u Americi, koja je, eto, pristigla iz Kine.

Dva veka kasnije Amerikanci imaju u Pekingu svoj restoran brze hrane “KFC”, koji danas radi na nekoliko hiljada lokacija kao orginal, ali i kao kineska kopija. Dakle, trgovina između Amerikanaca i Kineza bila je i ostala suština političkih odnose ove dve velike sile. Zato je glavni događaj samita Trampa i Sia bio potpisivanje novog trgovinskog dogovora između politički i vojno najjače države sveta i najmnogoljudkine zemlje sveta.

Reganov iskorak

Zvanično,  diplomatski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine uspostavljeni su tek 21. februara 1972. kada je američki predsednik Ričard Nikson posetio Peking. Tokom posete potpisan je Šangajski komunike, čime je započelo istorijsko približavanje dve zemlje. Sedam godina kasnije 1. marta 1979. SAD i Kina su formalno otvorile ambasade u Pekingu i Vašingtonu i razmenile ambasadore.

U međuvremenu trajao je hladni rat, jer Amerikaci nisu priznavali zemlju komunista, ali su u nju tajno slali svoje misionare i emisare. Još 1830. u Kinu stiže Elija Bridgman, prvi američki protestantski misionar. U Kantonu je i tokom narednih decenija imao veoma važnu ulogu u obrazovanju, prevođenju i predstavljanju SAD kineskoj javnosti. Tada se američki engleski jezik pojavljuje u Kini, čime počinje direktan uticaj SAD na Kineze. Škole engeskog su otvarane u Kantonu, Makauu, Hong Kongu i Šangaju. A u Pekingu je iza 1945. otvorena American School (P.A.S.) koja je četiri decenije kasnije izrasla u International School of Beijing.

Protestanski misionar Elija Bridgman u američkim školama širom Kine predavao je Kinezima engleski, matematiku, geograifju, istoriju, medicine, što je izazvalo Kineze da pokušaju da se na engleskom obrazuju u Americi. Do 1987. godine oko 100.000 kineskih studenata studiralo je u SAD. Prema jednom istraživanju, procenjuje se da je od kraja 1970-ih do 2021. oko tri miliona studenata iz Kine studiralo u SAD. I svoje znanje potom donelo u Kinu.

Time je otpočela prva faza amerikanizacije Kine, odnosno direktnog uticaja obrazovanja i kulture SAD na Kineze i na stvaranje kineske intelektualne i poslovne elite. Danas u Pekingu đaci govore engleski, čak i kada se pozdravljaju kažu – “baj”, a prodavci prepoznaju značenje reči – “keš”. I elita i običan svet u Kini koriste mobilne prevodioce u telefonima za komunikacije na američkom engleskom sa strancima.

Kada je Reganova admiistracija odobrila početkom osamdesetih liberalizuju transfera određenih tehnologija prema Kini počinje američki uticaj i saradnju sa Kinezima  u oblastima genetike, robotike, lasera, svemirske tehnologije i superračunara. Kina je tada počela da uči američki način proizvodnje, prodaje, menadženta i razvoja tehnologije. Sredinom novembra otvara se prvi “KFC” restoran u Pekingu. “KFC” je 12. novembra 1987. postao prvi vidljivi simbol kulturne amerikanizacije.

Ajfon u Benđinu

Ako su Kinezi kao brzu hranu u SAD uneli pirinač, Amerikanci su u Kinu odneli pohovanu piletinu. Početkom devedesetih Amerikanci otvaraju prvi “McDonald’s” u Pekingu, na Wangfujing aveuiji. Na dan otvaranje bilo u Benđinu, kako Kinezi zovu svoj glavni grad, više od 40.000 ljudi. Bio je to u Kini ogroman kulturni događaj, koji je nagovestio da američki hamburgeri nisu samo hrana, već simobol američkog načina života, potrošaćkog društva i uzdizanja Pekinga u rang svetske metropole.

Nakon toga u Kinu stižu holivudski proizvodi i filmske ikone Merlin Monro, Švarceneger, Brus Vilis, Tom Kruz. Čak i restoran u kome se prodaje roštiljsko pečeno meso je kopija američke ćevabždinice i zove se “Dobywood” kao Holivud. Kako su Kinezi željni mesa ovde su redovi za pljeskavice i šnicle pečene na žaru. Nešto dalje nalazi se i ćevabdžinica “Serbian burger”.

U Holivudu su se pojavila i dvojica Kineza. Brus Li iz Kalifornije i Džeki Čen iz Hongkonga bili su dvojica najpoznatijih kineskih glumaca. Iako je kineska država zadržala veoma snažnu kontrolu nad distribucijom stranih filmova, u kulturnom miljeju Pekinga stvoren je krajem prošlog veka moto ove faze amerikanizacije – Amerika šalje filmove, Kinezi ih gledaju i postaju Amerikanci.

Simbol Zapada

Interesanto je da i pored hladnog rata i izolacione politike Vašingtona prema Pekingu, koji su stvorili politički animozitet države i dela kineske elite prema SAD, Amerikanci su danas simbol stranca i zapadnog sveta. To je posledica činjenice – da dugo zatvoreni u sebe Kinezi ne raspoznaju strane ljude, njihov jezik i govor. I zbog toga su stidljivi, ali i oprezni. Kineska kulturna revolucija je od 1949. uvela pored mandarinskog jezika znakova i kinesku latinici, koja se danas pojavljuje na državnoj televiziji, u udarnim emisijama, u reklamama, na nazivima ulica, parkova, palata, prodavnica brendirane zapadne robe, u kineskim proizvodima industrije vozila, pa i u hotelima sa međunarodnom reputacijom.

Kada su Amerikanci devedesetih godina počeli zbog ekonomske krize da prebacuju svoje fabrike automobile i čelične industrije u Kinu, otpočela je nova poslovna faza amerikanizacije Kineza. Američke korporacije, investicione banke, međunarodni hoteli i reklamne agencije, pomogle su Kinezima da uče korporativni menadžment, finanijsko upravljanje, poslovnu komunikaciju, franšizing i brenidranje, čime je u Kini ustaljen američki način poslovanja.

Kinezi uvek spremni da uče i da primenjuju iskustva drugih država, posebno SAD kao privredne sile sveta, imali su teoretsku i praktičnu nastavu kroz održavanje Olimpijade i Mundijala uz amerilku pomoć. Tada su savladali lekciju o poslovnom uspehu “Coca-cole”, “Pepsi kole”, “Starbaksa”, Olimpijskog komiteta, Fifa i Fiba. Učili su od “Motorole”, “Majkrosofta”. “Starbaksa”, koji danas u Pekingu i kontinentalnoj Kini ima više od 8.000 prodavnica u 1.100 okruga. A “KFC” je još veći fenomen, jer danas u Kini I najuglednijim mestima prestonice ima 13.000 restorana.

Kompanija “Epl” reklamira u centru Pekinga istovremeno kao i u Njujorku svoj novi proizvod “Ajfon 18”. “Epl” (Apple) je, na primer, pomogao da se promeni Kina, ali Peking je uzvratio, jer je kineska proizvodna industrija IT promenila “Epl”. Kompanija danas ima duboke proizvodne i tržišne veze sa Kinom, koje su joj ostvarile desetine milijardi dolara prihoda od kineskog tržišta.

Poštujući kinesko tržište od 1,5 milijardi stanovinija i kompanija Volta Diznija je 25. septembra 2025. otvorila prvu Disney Store pop-up prodavnica u Pekingu, u tržnom centru Wangfujing avenije na oko 400 kvadrata.

 Kineski globalizam

I Američka košarkaška nacionalna liga je kao sportski brend u Kini postala  formalni izvoznik američkog načina života. NBA je danas verovatno jedan od najuspešnijih američkih kulturnih proizvoda u Kini. Njegov glavni promoter bio je Yao Ming, koji je kao kineski igrač “ Houston Rocketsa” od 2002. američku košraku pretvorio u kinesko-američki kulturni most. U robnoj kući NBA u Pekingu prodaju se dresovi, patike i lopte koje koriste Luka Dončić i Nikola Jokić, najbolji srpski igrači NBA u SAD, dobro poznati kineskim navijačima.

Kina je ulaskom u Svetsku trgovinsku organizaciju počekom 21. veka javno otvorena za američki i svetski uticaj kroz globalnu proizvodnju, trgovinu i globalne finansije. Time je komnistaička država Kina zvanično prihvatila kapitalizam zapadnog sveta. I postala direktan plen poslovne amerikanizacije. Naime, američka izvozna politika kompanija, sistema proizvodnje i prodaje, pomogla je Kini da postane mnogo bogatija, ali je bogatija Kina u međuvremenu postala moćan konkurent SAD.

U Pekingu sam saznao da čuvena pekinška patka po svojoj popularnosti kao pečeno jelo u Kini nadmašuje pandu, a da Kina nadmašuje SAD i Japan u proizvodnji vozila na struju. Ma koliko se digitalna Amerika trudila da Kinezi počnu masovno da koriste njen e-mail, računare, pretraživače, online trgovinu, društvene mreže, video, digitalno oglašavanje, Kina je svih ovih godina 21. veka koristila američku tehnološku ideju, a zatim pravila sopstvenu verziju IT. I davala im svoja pokrštena imena, pa je Google – Baidu, Amazon je Alibaba/JD, Fejsbuk je WeChat/Weibo, a YouTube je Youki.

Kina danas ogranaičava delovanje američkih i svetskih digitalnih i medijskih sistema, posebno mobilne telefonije. Kineski internet postao je zaseban digitalni, komunikcioni i kreativni  svet. Konezi posebnim aplikacijama telefonsom plaćaju sve račune. Taksi “Didi” (Uber) dolazi na poziv telefonske poruke i vožnju automatski naplaćuje. Na taj način Kina kao da poručuje zapadnom svetu: „Možemo da budemo moderna globalna sila i bez kopiranja Amerike.“

I mada se tvrdi da su SAD i Kina ljuti politiki protivnici, ove dve zemlje su vekovima prvo tajni, a onda javni poslovni partneri. Amerika u Kini proizvodi svoje svetske brendove, a Kina u SAD čuva svoje bilione dolara.

Fotografije: Jelena Lopušina