Napusti nas i graditelj srpskih hramova

Danas je Beograd u 88. godini  umro arhitekta Predrag Ristić, čuveni Peđa Isus. Njegov Beograd i Srbija tako su ostali bez jedne od svojih najautentičnijih ličnosti u novijoj istoriji. Malo je reči kojima bi se opisalo koliko je ovaj neobičan, genijalan čovek uticao na Beograd i njegovu kulturu, istoriju, znanje.
Dovoljno je reći da je dao ključnu teoriju o kulturi Lepenskog vira i da je napravio prvu kuću na Adi Ciganliji 1962. godine nakon čega je Beograd krenuo da se spušta na svoje reke. Kuća je bila u formi kružnog isečka, upravo onakva kakva je bila osnova svega što je građeno u Lepenskom viru, 7.000 godina ranije.
Rođen je na Senjaku, u Beogradu, u porodici koja je dosta propatila nakon dolaska komunizma. Za sebe je govorio da je „velikosrpski buržuj“, u inat sistemu. Družio se sa Leonidom Šejkom, Oljom Ivanjicki, Pavlom Vusićem, Momom Kaporom i ostalim umetničkim dušama Beograda 60-tih, 70-tih i 80-tih godina prošlog veka.
U poslednjim decenijama posvetio se projektovanju crkvi, od kojih su najlepše ona na Ubu i ona u Podgorici. Projektovao je ukupno oko stotinjak hramova, a pored dva pomenuta posebno se izdvajaju Blagoveštenjska crkva u Trebinju, Saborni hram u Torontu, Crkveni dom kneza Lazara u Birmingemu, Crkva mučenika Stanka u Ostrogu. Radio je projekte i za crkvene domove, stupove, kapije, amfiteatre, riznice… Obnovio je brojne građevine stradale tokom poslednjeg građanskog rata.
– Prvu crkvu sam napravio 1984. u Manastiru Kaoni kod Šapca za devet radnih dana. Imao sam problema, dolazila je građevinska inspekcija, u stvari, to je bila policija u džipovima. Seljaci su, međutim, na konjima čuvali gradilište i sačuvali ga – rekao je u jednom intervjuu.
Ristić je rastao u porodičnoj kući u Senjačkoj, koja je posle rata konfiskovana. Njegov otac Petar bio je solunski borac, vrhunski inženjer, a majka Marija potomak čuvene porodice Tabakovića, arhitekata i slikara. Rastao je družeći se sa decom carskih Rusa, kojih je bio pun predratni Beograd, a bio je i prvak Srbije u plivanju.
Osnovnu Nemačko-srpsku školu u Beogradu završio 1941, a gimnaziju kralja Aleksandra Prvog 1949. godine. Diplomirao 1956. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu sa ocenom 10 sa projektom Saborne crkve i sopstvenom teorijom akustike, osnovanoj na matematičkoj teoriji skupova.
Doktorski rad je odbranio 1979. u Gracu, gde je bio i profesor univerziteta. U njemu je dokazao da je u praistorijskoj civilizaciji Lepenski vir energija virova korišćena za ribolov, veslanje i plivanje. Kao arhitekta bio je prisutan na ovom lokalitetu od momenta kada je otkriven.
Nikada nije bio zaposlen u „društvenom sektoru“, imao je status istaknutog slobodnog umetnika, bio je član ULUPUDS-a.
Na Akademiji SPC za umetnost i konzervaciju je bio profesor od njenog osnivanja. Bio je i autor i voditelj, odnosno učesnik naučnih TV serija „Svet oko nas“, „Izgubljeni Grad“, „Svedoci Otaca“ i drugih brojnih serija i pojedinačnih priloga, intervjua prikaza i kritika počev od 1966. godine.