Mošti Svete Petke ukrao Sulejman Veličanstveni
Danas pravoslavni vernici slave Svetu Petku, jedan od najvećih crkvenih praznika. Njene mošti iz Beograda odneo Sulejman Veličanstveni. Kult svetiteljke od tada je prisutan u našem narodu, neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.
Turski vladar, poznat po okrutnosti prema sprskom narodu, je posle osvajanja Beograda 1521. godine odneo mošti na svoj dvor, gde su ostale do njegove smrti. Kasnije su mošti prebačene u rumunski grad Jaši, a danas se u Beogradu nalaze dva prsta desne ruke ove svetiteljke.
Širom naše zemlje nalazi se i veliki broj lekovitih izvora, koji su posvećeni Svetoj Petki. Jedan od njih je izvor Svete Petke u kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu, gde su njene mošti dugo vremena počivale. Ta čudotvorna i lekovita voda ove svetiteljke, leči sve bolesnike. Tradicionalno mesto hodočašća na dan Svete Petke i ove godine je bila crkva Ružica na Kalemegdanskoj tvrđavi. Građani su za ovu priliku i ove godine pristigli iz svih krajeva Srbije.
Evo šta je o čudotvornoj svetiteljki zapisao inž. Stojan M. Omorac, pojac:
„O Svetoj Paraskevi ili Petki iz Epivata u Svetačniku piše: Poreklom Srpkinja. Rođena u Epivatu, gradu između Silimvrije i Carigrada. Posle smrti roditelja, zamonašila se i otišla u Jordansku dolinu, u kojoj se podvizavala do svoje starosti. Shodno posebnom viđenju, vratila se u Epivat, gde je proživela još dve godine u neprestanoj molitvi i postu, služeći pri crkvi Svetih Apostola. Upokojila se na molitvi u prvoj polovini 11. veka. Mošti njene čudotvorne prenošene su, tokom vremena, u Carigrad, Trnovo, pa opet u Carigrad, i u Beograd. Sada se nalaze u Rumuniji u gradu Jaši.“
Pošto vreme prestavljenja Svete Petke nije poznato, praznuje se dan Prenosa njenih moštiju u Jaši – 27/14. oktobar. Njeno Sveto telo je, po obretenju, preneto najpre u crkvu Svetih Apostolâ u rodom mestu. Kasnije su vizantijski carevi predali njene Mošti Bugarima. Pošto su bile u Trnovu (1238) u Bugarskoj, otuda je pridodato ime Svetiteljki Paraskevi – Trnovska, ali ne treba da se poistovećuje sa Prepodobnomučenicom Paraskevom Rimskom, čiji je spomen 26. jula (8. avgusta). U pitanju su dve Svetiteljke različitog porekla i mesta podviga, i iz različitih vremena. Greška u kalendaru, koja je dugo vremena unosila zabunu kod vernika, je ispravljena. U ikonografiji ima mnogo različitih prikaza Svete Petke, dok se Prepodobnomučenica Paraskeva Rimska predstavlja uvek sa sasudom u kome su izobražene oči njenog mučitelja kome je povratila vid.
Nakon Trnova, Svete mošti se prenose u Vidin, a potom u Vlašku. Srpska kneginja Milica ih je izmolila 1393. godine od turskog sultana Bajazida Prvog, koji je osvojio Vlašku, i tako dospevaju kod Srba i borave u Beogradu od 1396. do 1521. godine.
Turski sultan Sulejman Drugi zauzima 1521. godine Beogradsku tvrđavu i preseljava veliki broj Srba, a sa njima i Mošti Svete Petke, iz Beograda u Carigrad. Kako su Mošti Svete Petke dospele ponovo u Carigrad, zapisao je i Mišel Bodje (1598-1645):
„S njim je Sulejman odneo i nekoliko Svetačkih Moštiju, štovanih u Beogradu, ikonu Presvete Bogorodice Beogradske i jedan kivot u kome je bila ruka Svete Varvare. U mestima kroz koje je prolazio on je dozvoljavao hrišćanima da im priđu i da im se poklone, prikupljajući novac od onih koji su prilagali. Stigavši u Carigrad, zatražio je od grčkog Patrijarha da mu da dvanaest hiljada dukata za ove relikvije, ako ne želi da ih baci u more. Patrijarhu njegovo siromaštvo nije dozvolilo da tu svotu, za njega veoma znatnu, odmah isplati, pa je zatražio vremena da je prikupi. Nešto posle toga, on doista otkupi relikvije. Dao je novac da se ne bi učinilo svetogrđe i da bi pokazao Turcima kako se Hrišćani brinu za ono što poštuju.“
Vaseljenska patrijaršija otkupljuje Mošti Svete Petke, ali zbog dugova prema otomanskoj Porti, ekonomiju poveravaju moldavskom vladaru Vasileu Lupuu, tako da ih maja 1641. godine aktom Svetog sinoda o blagodarnosti za ukazanu pomoć u isplaćivanju duga Patrijaršije Turcima, daju njemu radi „osvećenja njegove zemlje“. Za prenos Svetih moštiju iz Carigrada u glavni grad Moldavije – Jaši, gde i danas počivaju i čudotvorê, nije bila dovoljna saborska i odluka carigradskog patrijarha Partenija Prvog, već i dozvola sultana Murata Četvrtog i darovi na ime prenosa, koje je primio sultan Ibrahim Prvi.
Kao što smo padom Smedereva 1459. godine bili, po dopuštenju Božijem, lišeni Moštiju Svetog Apostola i Jevanđeliste Luke, tako smo padom Beograda 1521. godine do danas lišeni duhovne utehe i čudesnih telesnih isceljenja koja se projavljuju preko moštiju Svete Petke.
Naslovna fotografija: Crkva Ružica na Kalamegdanu (Foto: Milena Đorđević)
