Bog visoko, Rusija daleko!
Mislim da vreme radi za nas, da je došlo do neke ravnoteže moći, i da je tu neka šansa koju vidim u perspektivi. Međutim, mi moramo da se bavimo sobom. Narod kaže ‘Bog visoko, Rusija daleko’, odnosno uzdanja u druge nema. Ovde mora da se napravi reforma obrazovanja, da se ojača porodica, da se vrati vojni rok. A ako mi ne izgradimo novu svest, neki svoj novi svet, nema nam perpektive. Bićemo ista supstanca, pod istim imenima i prezimenima, ali nećemo biti isti narod, rekao je Mišo Vujović, čuveni novinar, ratni reporter i publicista, za emisiju „Srpski sv(ij)et“,Nacionalne televizije In4S, dajući „formulu“ kako da se narod vrati sa sebi.
U prvom dijelu Srpskog svijeta, gledaoci mogu da vide njegov autorski film „Uzdam se u istinu“ u kojoj govori Ratko Bulatović, pomoćnik načelnika Gradskog štaba civilne zaštite 1999. godine, o noći 29. aprila kada je srušena i zgrada Generalštaba, a on kao dio spasilačkog tima službe čudesno preživio ponovno bombardovanje, i tom prilikom ostao bez obje noge.
„Najjači utisak je na mene ostavilo rušenje zgrade Televizije u Aberdarevoj, i to je bio ponovljeni zločin protiv svih međunarodnih pravila rata. To su oni zvali ‘humanitarne bombe’, a oni su gađali spasilačke ekipe službi, hitne pomoći, vatrogasce… To je bio nasilni akt, koji mi danas ne možemo relativizovati nečijom odgovornošću. Nema pozitivnih efekata tog čina, na Kosovu ljudi i danas umiru od posledica osiromašenog uranijuma, a i vojnici KFOR- a“, rekao je Mišo Vujović, naglašavajući da će neko morati da odgovara pred istorijskim sudovima.
„Ovo je film koji govori o snazi života. Kad god sam u ‘minus fazi’ setim se Ratka Bulatovića, i ovo što on radi je jedna vrsta misije, da svedoči o velikom zločinu nad malim narodom“, govorio je o svojim drugim projektima vezanim za ediciju „Od zlata jabuka“, vezanim za neke bitne ljude, svjedoke moderne srpske istorije, koje malo ko primjećuje.
On je kao izvrstan poznavalac ratnih prilika devedesetih komentarisao i značaj nekih političkih poteza, i pozitivnih i negativnih:
„Pipci Đukanovića su duboko u crnogorskom sistemu. I sama nezavisnost Crne Gore je posledica tih motiva da se privatizuje taj prostor i da neki kriminogeni faktori uživaju zaštitu sistema. Narod je pokraden na referendumu, i volja naroda da živi u zajednici sa Srbijom je pogažena. I Amerika i Rusija su imale suglasnost, kao i EU da Crna Gora bude samostalna. Ona je samostalna, ali ne znam od čega“, rekao je gost Nacionalne televizije o situaciji u Crnoj Gori, nadalje ocjenjujući sadašnje aktere političkog procesa u njoj.
„Mi smo narod koji nema autentičnu nacionalnu elitu. Mislim na ljude koji je superiorniji od mase, na akademije, na zajednice javne strukture koje su nosioci tuđih ideja i ideala. Srbija je od 1945. godine pod određenim vidom okupacije . Ovo što ste vi napravili sa Srpskim svetom je jedan pokušaj homogenizacije, ukrupnjavanja nacionalne misli i prostora, i to je pokušaj da nam ne nametnu neke kategorije koje pokušavaju da nam nametnu. Narod nad kojim je pokušan genocid u dva svetska rata, koji je rasparčan, pokušavaju da proglase genocidnim“.
Pomenuo je raspravu u crnogorskom parlamentu o Srebrenici, napominjući da tu nije još riješeno pitanje ni zločina u Kučima iz 19. vijeka:
„Sada je Ratko Mladić ratni zločinac, a Naser Orić je harizmatični lider bosanskih muslimana iz Gornjeg Podrinja. Mi jedino unutrašnjim mehanizmima možemo da se odbranimo od laži, ali isto tako da osudimo nečasne pojave koje su učinjene u ime nacionalnog interesa. Svi imaju pravo da individualizuju odgovornost, jedino se Srbima nameće kolektivna krivica“.
„Luis Mekenzi, komandant KFOR-a je izjavio u doba Markala da bi davno rat u Bosni prestao kada bi Alija Izetbegović prestao da ubija sopstveni narod zarad Si- En- En“, zaključio je sagovornik voditeljke Gordane Janićijević.
