Brat Srbin je mio ma koje vere bio!

Vladika Nikolaj Velimirović  u „Uspomenama iz Boke“, koje  predstavljaju jedistven izdavački poduhvatu u celom svetu, poslao najjaču pouku o Srbima rimoktolicima i prokleo onoga koji je prvi izrekao parolu „nema krsta bez tri prsta“

Piše: Predrag Savić 

Da sam kojim slučajem imao pri ruci knjigu „Uspomene iz Boke“ vladike Nikolaja Velimirovića u trenutku, kada je nastajao „Gopsar Mato Gracić“, sasvim sigurno ovo delo bi izgledalo drugačije. Počelo bi ga sa proklinjućim rečima svetog Nikolaja, koji je opisujući radost susreta u Herceg Novom i manstiru Savini sa Srbima rimokatolicima, poručio:

-Iz dubine duše proklinjem onoga, koji je prvi izrekao vulgarnu parolu: „Nema krsta bez tri prsta“, koja je mnogo čemera i jada zadala narodu srpskome i postala preprereka bratske zajednice i solidarnog delanja.

-Brat je mio koje vere bio, samo ako se on Srbinom naziva!

Knjigu „Uspomene iz Boke“ darivao mi je Nikola Malović, veliki srpski  književnik s Primorja, čija  je „Knjižara So“ izdala ovo po broju strana malo, ali po duhovnom, istorijskom, prosvetiteljskom, književnom i svakom drugom značaju – grandoizno delo! U ovoj knjizij je svaka reč zlata vredna i na svom mestu. Sveti Nikolaj Žički, predstavljen je na najkraći, najprecizniji i najelegatniji način sa jednom moćnom rečenicom:

„Vladika Nikolaj Velimirović je bio najveći srpski prosvetitelj nakon Svetog Save“.

Ova knjiga je još po nečemu specifična i ima izuzetnu vrednosti za bibliofile,  jer je tiraž overen dosašnjim spomen-pečatima  Knjižare So. Sličan primer ne postojoji u svetskom izdavaštvu. Poslednji spomnen-pečat glasi : “ U spomen 140 g. od rođenja knjižara Jova Sukulovića (1879-1950); 121 godina hercegnovskog knjižarstva (od 1898); 15 g. od obnove gradskog klasičnog knjižarstva i izdavaštva (Knjižara So (2004 -2019) .

Najnovije izdanje „Sećanja iz Boke“ ima  tačno 100 prenumeranata. Među njima je i Dejan Saviž, proslavljeni selektor vaterpolo reprezentacije Srbije. Ovo novo izdanje „Uspomena iz Boke“ tekstom je isto ka izdanje iz 1904. godine. Interesatno je da su „Uspomene iz Boke“ bile prva knjiga koju je 1904. godine izdao Jovo Sekulić, rododnačelnik  hercegnovskog knjižarstva i izdavašta. Ujedno to je bila i prva knjiga koju je vladika Nikolaj Velimirović napisao.

Vladika Nikolaj Velimirović, između ostalog u „Uspomenama iz Boke„ opisuje  svečani doček Srba rimokatolika 1904. godine na hercegnovoskom pristaništu i to sledećim rečima:

-Parobrod se ustavi. Most se stavi i Dubrovčani počeše izlaziti. Bože, što ceo srpski narod gde god ga ima nije prisutan sada ovom veličanstvenom momentu, kada se bratske grudi spojiše, bratske ruke oko vrata sklopiše, kad se braća ljubljahu i suze radosti prolevahu?! Što nije ovde, da se ovim trenutkom koristi, trenutkom koji se valjda teško ponavlja, da se pouči primerom, kakav se ne da opisati, da mu se ureže u pamet pouka, kakvu nikad iz knjiga naučiti ne može! Poznato je da su Dubrovčani Srbi katoličke vere, no izgleda da baš ta raznolikost u veri pod pritiskom jednake sudbine jače i silnije spaja i vezuje Srbe u Primorju. Ima Srba katolika i u Herceg Novome, ali njihovo je rodoljublje izvrsno i nenadmašno.

Dalje, vladika Nikolaj napominje da su Srbi rimokatolici često vođe i pokretači humanitarnih i rodoljubivih srpskih akcija . Kaže gledao ih je u srpskim manstirima, srpskim čitaonicama….i  uverio se „da su vazda prožeti dubokim patriotizmom“ i  da oni „izražavaju bol zbog nedaća srpskih i strahoviti gnev i ogorčenje protivu ugnjetača naroda srpskoga“.

Bog je tako uredio da ovaj tekst pišem u Boki, pred Ognjenu Mariju i promociju knjige „Gospar Mato Gracić“ u Narodnoj Biblioteci Trebinja. Upravo je dr Mato Gracić te 1904. kao i narednih godina bio glavni orgnaizator i predvodnik poseta Srba rimokatolika Boki Kotorskoj i poklonjima srpskim svetinjama. Zbog toga je izabran za prvog društvenog vojvodu dubrovačkih Srba i prvog starešinu pri srpskoj sokolskoj organizaciji u Dubrovniku.

Sokolima okupljenim u srpskom  dubrovačkom udruženju „Dušan Silni“ dr Mato Gracić je kao prvi starešina i najbogatiji Srbin na tim prostorima darivao zgradu i sve  sprave za vežbanje! On je u najteža vremena bio vlasnik Srpske dubrovačke štamparije, a samim tim i srpskih glasila „Dubrovnik“ i  „Srđ“. Ovaj veleposednik, advokat, brodovlsanik, vlasnik  elektronske industrije „Signal“ u Beogradu, suvlasnik „Termoterapije“ u Dubrovniku, takođe je, znao da je za dubrovačke Srbe  vrlo pogubna parola da nije Srbin ko se ne krsti sa tri  prsta!  Upravo tvorca te pogubne i vulgarne parole vladika Nikolaj Velimirović prokleo je iz dubine duše, o čemu nam svedoče „Uspomene iz Boke“!

Fotografije: Zoran Jovanović Mačak/RawSvetlopis