Brižni čuvar srpskog identiteta
In Momoriam – Dragomir Antonić (1948 – 2020)
Ovo nesrećno trovanje koje nazivaju virusom odnelo je još jednog velikog nacionalnog pregaoca Srbadije. Kada neko ode, uglavnom žalimo što se dugo nismo videli sa njim.
Na svom „Saborniku“ objavio sam 16. oktobra Dragomirov tekst „Zamlata sam tim se dičim“. Tim povodom istog dana poslao sam mu mejl sledeće sadržine: „Dragi Dragomire, publikovah Vaš poslednji tekst iz Pečata na mom Saborniku, uz moj kratak uvod…
Srdačan pozdrav, nadam se da ćemo se videti pre novih utamničenja, nismo dugo…“
Na žalost, do tog viđenja nije došlo, mojom krivicom i prezauzetošću. Slaba je uteha što mu je moj prijatelj, lekar u KBC Bežanijska kosa, nekoliko dana pred smrt preneo pozdrav i želju za brzim oporavkom.
Bilo je u našem savremenom društvu i veštijih pera, ali je teško naći nekoga ko je sa toliko ljubavi pisao o svojoj zemlji i svom narodu. Ko je još u svakoj svojoj kolumni pozivao da se molimo za srbske heroje, prizivao da pomognemo Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, prizivao da čuvamo Republiku Srpsku? I završavao optimistički – „Sve će dobro biti. Dogodine u Prizrenu!“ U svakom svom tekstu Dragomir kao da je pokazivao da on živi Šantićevim rečima – mene sve rane moga roda bole…
Dragomir je svim svojim srbskim bićem shvatao da je srbsko svetosavlje tip civilizacije koji se suštinski razlikuje od Zapadne (uslovno rečeno romano-germanske ili katoličko protestanske) civilizacije. Ne samo što tradicije državnosti nisu iste, nego što je najvažnije, naša duhovna tradicija je sasvim drugog tipa. Svestan toga, Dragomir Antonić kao vrstan etnolog nije propuštao da piše o ključnom značaju očuvanja tih tradicija kod Srba, pogotovo Krsne slave.
Na tome moramo da mu budemo zahvalni, hiljade čitalaca „Pečata“ od Mitrovdana 2020. godine postali su siročići, više neće biti u mogućnosti da čitaju visprene kolumne velikog srbskog etnologa. Lično osećam veliki gubitak, godinama se u mojoj kući „Pečat“ čitao od pretposlednje strane – kolumne Dragomirove. Svojim nastupom ukrasio je dve promocije mojih knjiga. Dragi prijatelju počivaj u miru…
O, Isuse Blagi, Tvoje je da miluješ i spasavaš, budi do kraja milosrdan Svome palom stvorenju i kao svesilni Bog, Koji jedini ima vlast da oprašta grehe ljudima, prezri voljna i nevoljna sagrešenja sluge Svoga Dragomira, i podigni ga u dan Vaskrsenja ne na mučenje, nego na pokoj.
Amin!
Tekst: Ranko Gojković/Sabornik
