Dis „video“ i naše dane
U vreme kada je Srbija ulazila u jedno od najburnijih i sudbonosnijih razdoblja svoje istorije, kad se nalazila pred ratovima (balkanskim i prvim svetskim), sve manje je bilo mesta za mračna raspoloženja i za društvenu kritiku. Pa ipak, 1910. Vladislav Petković-Dis napisao je pesmu Naši dani, punu ogorčenja, potresnu lirsku optužnicu, jedinstven testament srpskog rodoljublja.
To je pesma probuđene savesti, poštene pobude, odvažne jednostavnosti. Potekla je iz duše što je pregorela sve opasnosti koje vrebaju u zemlji gde noć ume da pojede i u po bela dana, gde se za kritičku reč biva linčovan i zdrav zatvaran u ludnicu. Pesma Naši dani opevala je misao Jovana Cvijića, o „krizi ideja i načela, krizi ustanova i uređenja, dinastičnih prevrata, krizi državnog opstanka i sa svim tim vezane krize savesti koje svu dušu potresaju…“.
U pesmi Naši dani lirskim jezikom je sažeta crna hronika početka dvadesetog veka. Kako pesnik potresno svedoči, bili su to dani velikih razočaranja. Majski prevrat iz 1903, kako je negde zapisano, izmenio jesirotinji jelovnik tako što su sa „luka i sirćeta prešli na sirće i luk“. Srbija je postajala sve gadniji „vašar političkih kockara, trgovaca klasa i liferacija, prodavaca časti i dostojanstva“.
Ovako je o pesmi Vladislava Petkovića-Disa pisao Vladimir Jovičić u knjizi Izabrane pesme, koja je u izdanju IRO „Vuk Karadžić“ iz Beograda objavljena 1986. godine. Pesma Naši dani, koja govori o nama, napisana je, dakle, pre više od jednog veka, ali gotovo svaki stih kao da se odnosi na današnje vreme. Evo stihova pesme Naši dani:
Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig’o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.
Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.
Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesimo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.
Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.
Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.
Mesto svetle istorije i grobova
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova
Ostala nam još prašina na hartiji
K’o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.
Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k’o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.
Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al’ kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.
Pogledajte maestralnu recitaciju pesme Naši dani glumca Gorana Sultanovića:
Vladislav Petković Dis rodio se u Zablađu 1880. godine. Radio je kao učitelj, zatim kao carinski službenik, a tokom balkanskih ratova bio je izveštač sa fronta. Za vreme Prvog svetskog rata, preživeo je povlačenje preko Albanije, odakle je prebačen na Krf, a zatim transportovan u Francusku gde piše svoju poslednju zbirku pesama Nedovršene pesme. Pri povratku u Grčku 1917. godin brod na kome je plovio presreće i potapa nemačka podmornica kod Krfa.
