Našim životima u dobroj meri danas upravlja tehnologija, kompjuteri, internet. Nismo ni svesni da smo postavili zavisnici tih sprava, koje od nas prave bogalje, a ono što posebno zabrinjava sve manje pričamo, razgovaramo i služimo se maternjim jezikom. Esej iz pera dr Duška Babića, koji sledi upravo ukazuje na opasnosti kvarenja srpskog jezika, a „zasluge“ za to svakako pripadaju internetu i mašinama koje nam služe, a kojima i sami postajemo sluge.

Dr Duško Babić (59), profesor srpskog jezika i književnosti, je direktor Filološke gimnazije u Beogradu. Rođen je u Glamoču, diplomirao je na Filoškom fakultetu u Beogradu gde je i doktorirao na temu:  „Mističko iskustvo u pesništvu srpskog romantizma“.  Autor je više knjiga (Teskobe, Pesme srpskog soldata, Trpija, Mistika srpskog romantizma…), udžbenika i priručnika iz književnosti za srednje škole, a u raznim časopisima objavio je više od stotinu eseja, članaka, književnih kritika. Babić je autor i dva akreditovana seminara o nastavi srpskog jezika i motivaciji za učenje kod učenika.

Piše: Dr Duško Babić