Kako smo 1999. odbranili bastion srpstva u Gnjilanu
Piše: Branko Dimović Dimeski, pisac i producent
Kraj NATO agresije na SR Jugoslaviju postignut je sporazumom u Kumanovu, ali kraj agonije nije postignut za nas koji smo ostali na svojim ognjištima u Gnjilanu.
Posle povlačenja srpske vojske i policije, šiptarski teroristi nastavili su sa svojim zlodelima. U Gnjilanu su gorele srpske kuće, ubijajni su srpski domaćini, žene i deca. Teroristi su srovodili masovna hapšenja nedužnih Srba. Gnjilanci su bili prinuđeni da napuste svoja ognjišta, kako bi sačuvali svoje živote.
Sećam se, bio sam vrlo zabrinut za sebe i svoju porodicu, te sam tog sumornog jutra krenuo do preostalih srpskih porodica kako bih doznao šta nam valja činiti. Sve institucije zauzeli su pripadnici terorističke OVK. Bili su raspoređeni po čitavom gradu.
Nekako jedva neprimećen, stigao sam do doma porodice Serafimović. Dobrodošlicu mi je poželeo Dragan Serafimović, ugledni domaćin u Gnjilanu. Ušao sam u dnevni boravak gde zatičem Sašu Stojanovića, glumca Narodnog pozorišta u Gnjilanu, ali i mog kolegu iz sporta. Zajedno smo proveli više godina na strunjačama dok smo trenirali džudo.
Posle kraćeg razgovora krenusmo Saša, Nebojša i ja do crkve kako bismo sa sveštenikom dogovorili šta nam valja činiti. Mi, preostali Srbi, u tom trenutku nismo imali predstavnike jer je crkveni odbor izabran tek koji mesec kasnije, na Vidovdan. U porti crkve zatekli smo sveštenika Živka, vidno uznemirenog.
Na pitanje šta se dešava, odgovorio je da su Šiptari zauzeli Ćilimaru koja se nalazi uz samu crkvu. Prema nekim saznanjima, pripadnici OVK planirali su da tu bude jedan od njihovih štabova, u crkvenom dvorištu, odnosno svetom jezgru sabiranja Srba i njihovog opstanka. Sveštenik je poneo tapiju i krenuli smo ka Ćilimari.
Usput su nam uniformisani OVK pripadnici pretili, ali nas nisu pokolebali da istrajemo u odbrani naše svetinje. Na samom ulazu zatekli smo Amerikance, koji su posredovali u razgovorima. Posle par sati uspeli smo da dokažemo da je Ćilimara u vlasništvu crkve Svetog Nikole u Gnjilanu.
Time je Šiptarima onemogućeno zauzimanje ovog objekta. Danas posle 22 godine, srpska deca pohađaju nastavu na srpskom jeziku i crkva Svetog Nikole je i dalje sveto mesto okupljanja i opstanka srpskog naroda.
