Ko je bio Riga od Fere i zašto su ga Turci zadavili?

Na današnji dan, 24. juna 1798. godine u Nebojšinoj kuli, podno Kalemegdana u Beogradu, Turci su zadavili Rigu od Fere, grčkog revolucionara, nacionalnog heroja, pesnika i političkog mislioca. Zajedno sa njim ubijeno je i pet njegovih saradnika. Mada Riga od Fere nije živeo u Beogradu jedna ulica u centru nosi njegovo ime, a u znak zahvalosti za sve što je uradio za balknaske narode u glavnom gradu Srbije postoji i spomenik sa njegovim likom. Riga od Fere je bio vođa grčkog pokreta za nezavisnost od Osmanskog carstva, ali i prva žrtva ustanka protiv  Osmanlija.

Rođen je u bogatoj porodici cincarskog porekla u Velestinu u Tesaliji, blizu antičke Fere. Nakon školovanja postao je učitelj u naselju Kisos. Kada je imao dvadeset godina ubio je jednog viđenijeg Turčina, pa je pobegao na Olimp, gde se pridružuje skupini vojnika pod vođstvom Spire Zere. Kasnije se pridružuje monasima na Atosu. Primio ga je Kosma starešina manastira Vatopeda. Zatim je otišao u Konstantinopolj, gde je bio sekretar fanariota Aleksandra Ipsilantija.

Potom je otišao u Bukurešt na školovanje, naučio je nekoliko jezika i postao je službenik vlaškog kneza Nikolasa Mavrogenasa. Kada je izbio Rusko-turski rat 1787—1792 bio je zadužen za inspekciju vojske u Krajovi. Tu je postao blizak prijatelj otomanskog oficira Osmana Pazvanoglua. Upoznao se i sa pobunjeničkim pašom od Vidina, koga je spasao od Mavrogenasove osvete.

U to doba čuo je za Francusku revoluciju, pa je poverovao da je nešto slično moguće i na Balkanu. Verovao je u samoopredeljenje pravoslavnog stanovništva unutar Osmanskog carstva. Riga od Fere tim povodom se sastao sa grčkim episkopima i pobunjeničkim vođama tražeći podršku za ustanak.

Posle Mavrogenesove smrti vratio se u Bukurešt gde jedno vreme radio kao prevodilac pri francuskom konzulatu. Tih dana  napisao je čuvenu grčku verziju Marseljeze, himne francuskih revolucionara. Ta verzija je poznata preko Bajronovog citata „sinovi Grka, ustanite“.

Oko 1793. Riga od Fere je otišao u Beč. Cilj mu je bio da traži od Napoleona pomoć i podršku. U Beču je živelo dosta Grka, pa je tu uređivao grčke novine Efemeris. Napravio je i štampao je mapu Velike Grčke, koja bi obuhvatala i Konstantinopolj. Štampao je pamflete uzimajući u obzir ideje Francuske Revolucije. Bili su to Deklaracija o pravima čoveka i građanina, Novi politički ustav, Stanovnici Rumelije, Mala Azija, Egejska Ostrva i Kneževine Vlaška i Moldavija. Te pamflete je nameravao da deli da bi podstakao opštebalkanski ustanak protiv Osmanskog carstva. Štampao je i mnoge grčke prevode stranih dela. Svoje pesme je sakupio u jednom rukopisu, a štampane su posle njegove smrti 1814.

Započeo je i dopisivanje sa Napoleonom. Poslao mu je tabakeru napravljenu od lovorovog korena iz Apolonovog hrama. Nastojao je da vidi slavnog generala u Veneciji. Dok je putovao prema Veneciji izdao ga je jedan grčki trgovac. U Trstu su ga uhapsile austrijske vlasti, koje su bile saveznik Osmanskog carstva, a bile su zabrinute zbog ideja Francuske revolucije. Austrija ga je predala turskom upravniku Beograda, koji ga je zajedno sa saradnicima zatvorio u Nebojšinu kulu, gde su mučeni. Rigu od Fere nameravali su da pošalju u Konstantinopolj da mu lično sultan Selim III odredi kaznu, ali su se plašili da ga njegov prijatelj Osman Pazvanoglu ne oslobodi pa su ga zadavili, a njegovo telo bacili u Dunav. Kažu da su poslednje reči ovog velikog čoveka bile: „Ja sam posejao bogato seme. Dolazi čas kada će moja zemlja brati slavno voće”.

Riga od Fere je pisao modernim grčkim jezikom i svojim pesmama podsticao je Grke na revoluciju. Pisao je o okrutnom turskom sistemu danka u krvi, o tlačenju, o zabrani učenja grčke istorije i jezika, o konfiskaciji crkvi i pretvaranju u džamije. Riga je napisao mnogo knjiga i pesama o grčkoj istoriji i postale su jako popularne. Jedna od najčuvenijih je Turio u kojoj je napisao: „Bolje je živeti jedan sat kao slobodan, nego četrdeset godina biti rob.”