Ne ljuti se na mene oko moje
Jedna od najlepših grčkih ljubavnih pesama napisana je za vreme stradanja srpske vojske u Prvom svetskom ratu i tokom njihovog boravka na ostrvu Krf. Poznato je da je ovo ostrvo postalo utočište srpskih vojnika, a mnogo se zna o prijateljskom stavu i dobrodošlici lokalnih seljana prema srpskoj vojsci.
Nakon povlačenja srpske vojske sa Krfa i prebacivanja na Solunski front, krećući se ka konačnom oslobađanju Srbije, srpski vojnik je tu pesmu posvetio Grkinji Hondroanis Haruli. Pesma je vremenom pretrpela još nekoliko neznatnih prepravki, pa je verziju koju je zapisala Evtihia Papagiandopulu (Ευτυχία Παπαγιαννοπούλου) čuo i poznati grčki kompozitor Dimitris (Stavros) Kugiumcizis (Δημήτριος Κουγιουμτζής) koji je obradio i za nju napisao muziku, a jednu od najlepših njenih izvedbi je uradio Georgos Dalaras.
Grkinja kojoj je pesma bila posvećena bila je jedna od sestara bližeg roda Janusa Jonulisa, koji je svoju jedinu njivu u Agios Mateosu, poklonio srpskoj vojsci da bi se mrtvi vojnici sahranjivali. Ta njiva se nikada više nije obrađivala do dana današnjeg. Ona stoji kao svedočanstvo o neraskidivoj vezi Srba i Grka Krfljana. Na njoj su preživeli saborci Drinske divizije inače vešti klesari, za vreme svog boravka na Krfu podigli spomenik u slavu i pomen svoje stradale braće vojnika.
Tokom boravka na Krfu, Srbi su uspostavili čvrste veze sa meštanima. Mnogi brakovi su takođe sklopljeni i mnogi su ostali ovde da žive. Pismo Grkinje sa Krfa, napisano srpskom oficiru na Solunskom frontu 1918. godine, svedoči o tome koliko su srpski vojnici, čak i u tim okolnostima, bili dragi gosti na ovom ostrvu. Ovo pismo se i danas čuva u arhivima Srpske akademije nauka i umetnosti, a mi vam ga prenosimo u celosti:
„U poslednje tri godine već sam se toliko navikla na ta uramljena lica vojnika, njihove dobroćudne ljubazne oči. Vi ste čudna rasa! Ruski pukovnik mi je rekao da je to odlika svih Slovena. Ove poslednje tri godine, dok ste bili ovde, živeli smo lepo i prijatno.
Svaki dan sam trčala prema prozoru da vidim nekog poznatog srpskog oficira, samo da me pozdravi i nasmeši se, i osećala sam se ispunjeno tokom dana do spavanja.
Krf sada ćuti. Nema pevanja. Tvoji ljudi uvek pevaju i to pevanje i ono mrmljanje na koje sam bila navikla. Možete me smatrati velikim neprijateljem svog naroda, jer sam uvek želela da se vaš povratak u domovinu produži … “
Pesma je postala jedan od mnogih simbola neraskidive veze Krfa i Srba i uzeta je kao himna grčko-srpskog prijateljstva, prelepa balada, jedno od najlepših grčkih muzičkih dela.
Ne ljuti se na mene oko moje
Ne ljuti se na mene, oko moje, što moram da odem…..
Ptica ću postati i ponovo ću tebi doći
Otvori prozor plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom mi poželi laku noć
Ne ljuti se na mene oko moje sada što ću te napustiti ….
Izađi na čas da te vidim i kažem zbogom……
Otvori prozor moj plavi bosiljku,
i slatkim osmehom mi poželi laku noć
Naslovna fotografija: Kadar iz predstave „Tamo daleko“
