Bio je visok 23 metra a stablo munike staro više vekova bilo je dobro očuvano, vitalno i plodonosno. Nalazio se pored samog letnjikovca Cara Dušana. Po predanju lično ga je zasadio Dušan Silni 1336. godine.
Na ovom istorijskom mestu, u prestonom Nerodimlju, stolovao je kralj Milutin, tu je napisao i doneo Gračaničku povelju 1321. godine. Ovde je napisana i Dečanska hrisovulja.
Na brdu iznad sela, u drugoj polovini 13. veka Milutin je podigao dobro utvrđeni grad u kome je proveo svoje poslednje dane. Car Dušan je izgradio carske dvore u Nerodimlju, a tu se 1371. godine upokojio i poslednji Nemanjić, car Uroš Nejaki.
Bor Cara Dušana bio je pod zaštitom države i proglašen za spomenik prirode kao izuzetan predstavnik balkanskog subendema.
U junu 1999. godine, posle ulaska KFOR-a na Kosovo i Metohiju, Dušanov bor je posečen, zapaljen a koren miniran. Crkva i manastir Cara Uroša iz 14. veka u Gornjem Nerodimlju takođe su minirani i sravljeni sa zemljom. Danas u Nerodimlju, nema više ni bora, ni jedne srpske duše, nijedne table, pomena, traga ili ploče sa srpskim imenom.
Krov na crkvi Svetih Arhanđela, poslednjoj svetinji u mestu gde su stolovali Nemanjići, odavno se uruši. Divlje šiblje viri iz oltara, a oko fresaka, među kojima se izdvajala ona sa likom cara Uroša iz 14. veka, danas šiklja korov.
Srpska noga odavno nije kročila u Nerodimlje. Nema ko ni sveću da upali.
Izvor: Volim da znam
