Nik Dučić: Srpski koreni duboko su u meni!

Došao je tiho na čelo Bondstila, za mnoge Srbe zloglasne američke baze na Kosovu i Metohiji, a kada se čulo da je Nik Dučić naše gore list podigla se velika prašina.

Po društvenim mrežama pljuštali su komentari. Nisu to bile laskave ocene, naprotiv! Svodile su se uglavnom na stav da čovek koji drži do pravoslavlja, svoje vere i korena, nije trebao da prihvati, kako se tvrdi, da dođe na čelo okupatorske vojske u srpskoj svetoj zmlji očemu je portak „Tamo daleko“ nekoliko puta pisao.

Ipak, strasti su se stišale, a Nik Dučić je malo otvorio dušu pričajući o svojoj dedovini, porodici, običajima, svojoj ulozi na Kosovu. Srpskim medijima je otkrio da  je planirao posetu Trebinju odakle vodi poreklo i pre nego što je došao na Kosovo, jer mu je sestra, koja je pre dve godine boravila u ovom hercegovačkom gradu prenela divne utiske. Planira i da dovede decu, kada budu znala šta to znači.

–Njene fotografije i priče bile su neverovatne – kaže Dučić, dodajući da su porodično i pravoslavno poreklo jako važni i njemu i njegovoj supruzi, koja je rođena u SAD, ali ima ruske i srpske korene.

Za Srpsku.info je istakao da je još kao dete učio da je čovek koji negira svoje korene tek pola čoveka.  Porodica njegove majke Bernis i danas održava kontakt sa bliskim rođacima u Trebinju, a odrastao je uz fotografije i priče koje je o starom kraju slušao od bake. Zna čak i imena sela koja su njegovi dedovi napustili, te planira da poseti njihove kuće.

Pre nekoliko godina boravio je sa suprugom u Crnoj Gori odakle vodi poreklo njegova majka. Posetio je tada Kotor, Sveti Stefan, Budvu, Herceg Novi i manastir Ostrog.

–Pravoslavlje je ukorenjeno u mom odgoju, a slično je i kod moje supruge, i to pokušavamo da prenesemo i na našu decu. Kristina i ja smo se venčali u crkvi Svetog Stefana u Los Anđelesu, gde su se venčali i moji roditelji, a moj deda je jedan od njenih osnivača. I naša deca su krštena u toj crkvi, a pohađaju i nedeljnu školu. I dok sam bio u misiju u Ukrajini, redovno smo odlazili u crkvu. Slavimo Nikoljdan, a držimo i do običaja kao što je, recimo, farbanje jaja za Vaskrs. Deca uče i folklor, dok Kristia uči našu ćerku da sprema tradicionalna srpska jela – priča Dučić.

U posebnim prilikama voli da nazdravi šljivovicom i pivom, mada alkohol uopšte ne konzumira. Priznaje da ga je zateklo interesovanje koje su izazvali njegovo ime i istaknuto mesto u američkoj vojsci. Tvrdi da je za to dobio veliku podršku.

–Iznenađujuće je i koliko Srba iz Evrope i Sjeverne Amerike mi se javilo u ovom periodu. Zaista sam primio mnoštvo pozitivnih poruka, u kojima mi žele sve najbolje na ovom zadatku, te nude savete, jer imaju istorijsko znanje, životna ili vojna iskustva. Počastvovan sam njihovim rečima ohrabrenja. Povezao sam se i sa nekim ljudima koji imaju isto prezime kao ja – rekao je Dučić.

Ipak, ne otkriva da li u novoj ulozi oseća i neku posebnu vrstu odgovornosti ili teret. Njegova misija na Kosovu je, tvrdi, potpuno drugačija od onih u Ukrajini, Kuvajtu ili Iraku u kojima je prethodno bio. Priliku da „svojoj zemlji služi u misiji usmerenoj na podršku miru, na zemlji gde se prepliću istorija, kultura i religija“, smatra blagoslovom.

Jedan od ciljeva za vreme nove misije mu je i da nauči srpski dovoljno dobro da može da razgovara sa ljudima. Za sada, kaže, zna neke svakodnevne izraze, te molitve.

Misiju u Ukrajini iskoristili su da istraže ruske korene supruge Kristije, zbog čega su posetili i Rusiju.

–Njen deda je emigrirao iz Moskve 1930-ih i zanimljivo je da je postao jedan od prvih animatora za „Volt Dizni“ u Los Anđelesu. Potpis Basil Davidovic bio je na kraju klasika kao što je „Uspavana lepotica“. Njegova kuća u Moskvi više ne postoji, ali za mene je emotivan momenat bio kada smo sa decom otišli u park u kojem se i on nekada igrao, te kada su se i oni tu zaigrali – ističe Dučić za Srpsku.info.