Olja, ne klanjam se magarcu nego slobodi!
Milica Đurđević, srpska političarka, potpredsednica i jedan od osnivača Srpskog sabora Zavetnici, poznata po organizaciji protesta protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, protiv hapšenja Radovana Karadžića, Ratka Mladića, protiv haških presuda i primene sporazuma o graničnim prelazima između Srbije i Kosova i Metohije – reagovala je na navode u emisji „Utisak nedelje“ Olje Brćković, u kojoj je pomenuta u negativnom kontekstu. Evo njenog odgovora poznatoj novinarki:
„Poštovana Olivera, od prijatelja sam saznala da ste prebirajući ovonedeljne utiske nekoliko sekundi posvetili i mojoj malenkosti. Nekada sam sa pažnjom gledala Vaše emisije, ali u njima nažalost sada prepoznajem samo odraz u ogledalu onoga što radi režim. Okupe se istomišljenici i etiketiraju redom ljude koji nisu udostojeni ni prilikom da odgovore.
U takvoj uređivačkoj matrici, kompliment je biti pomenut u negativnom kontekstu, tako da, ovaj odgovor nije izraz nekakve povređene sujete. Naprotiv, zahvalna sam što ste i Vi obavestili javnost da sam pozvala na protest povodom održavanja festivala Mirdita, a naročito što ste to učinili u okviru priloga o prekinutoj izložbi autora koji u trenucima najveće inspiracije crta bebe sa sekirom u glavi.
Sačekali smo onomad magarca Marine Abramović. Neki su mu se divili i klanjali kao zlatnom teletu. Platili smo taj igrokaz iz narodne kase, jer rekoše nam da je to avangarda. Videli smo i Isusa Hrista u štiklama i suknji. „Šta znaju primitivni Balkanci, pa to je umetnička sloboda!“. Na red su došle i sekire. Zarivene u dečije glave. Pošto smo se usudili da takve sadržaje ne svrstamo u prestižne umetničke izraze i da se protiv njih javno pobunimo, odmah smo proglašeni ekstremistima, huliganima, živom pretnjom za slobodu mišljenja.
Suština umetnosti je da humanizuje i oplemenjuje društvo, da uzdigne u čoveku najviše vrednosti, a ne najniže porive. Koliko je bilo potrebno truda, ljubavi i vremena da se podigne veličanstveni Angkor Vat u Kambodži, ili ikonopiše mileševski Beli Anđeo, a koliko da se nacrta zaklana beba i na scenu dovuče magarac?! Oni kojima je umetnost oštrica u glavi novorođenčeta, slave Mirditu kao prestižnu manifestaciju kulture.
U davna vremena kilogram vizantijskog plavog, vredeo je više od kilograma zlata, a kolike su svetinje na Kosovu i Metohiji njime oslikane?! I nakon svih progona, stradanja, otimanja teritorije, jezika, istorije – na red su došli hramovi. Stižu u Beograd da nam govore o perspektivama članstva tzv. Kosova u UNESKO.
I Vi se, Olivera, pitate, ko mi je uopšte dopustio da najavim protest protiv Mirdite. Dopustila mi je moja savest i svest, a navela moralna obaveza i karakter sa kojim se rađamo i živimo, birajući da li ćemo se klanjati magarcu, ili slobodi. Nije javnost zgrožena prekidanjem izložbe, već fotografijom zaklane bebe. I nije incident osuda Mirdite, već njeno održavanje.
Potpuno bi prihvatljivo bilo da je reč o predstavljanju običaja, kulture i tradicije albanske zajednice, čime bismo se bliže upoznali i možda bolje razumeli, ali ovde je reč o političkom festivalu koji finansira ministarstvo samoproglašene Vlade u Prištini.
Pod plaštom Mirdite svake godine se plasiraju sadržaji u kojima se Srbi prikazuju kao zločinci, silovatelji, ubice i jedini krivci za sukobe na KiM. U toj relativizaciji istine nema ni pomena o zločinima OVK, etničkom čišćenju Srba i drugih nealbanaca, trgovini organima, gaženju međunarodnog prava, uzurpaciji teritorije jedne suverene države.
Možete li zamisliti da neonacističke organizacije u Izraelu organizuju promociju svojih „kulturnih vrednosti“ i nametanja svoje istorijske verzije, ili da je Islamska država otvorila nekakav festival u centru Damaska. Naravno da ne možete zato što nigde na svetu ne postoje mediji i novinari koji bi tako nešto nazvali umetničkom slobodom!
