Preživeo golgotu, ali nastavlja borbu za istinu o Srebrenici

Aleksandar Dorin, švajcarski publicista srpskog porekla, autor tri knjige o događanjima oko Srebrenice 1995, kojima je razobličio laži o tragičnim događajima u ovom gradiću na istoku Republike Srpske. Haški sud je na osnovu tih laži presudio da je u ovom gradiću počinjen genocid, a Dorin zbog svog istraživanja preživeo pravu golgotu u samici zatvora u Bazelu.

Dorina su pod okriljem noći uhapsili pripadnici Švajcarske antiterorističke jedinice, bukvalno je odnet iz kuće u kojoj je stanovao, vezanih ruku, nogu i očiju. Posle četiri meseca je pušten kao da ništa nije bilo, a montirana optužnica da je dilovao drogu pala je u vodu. Stvarna istraga vodila se samo o njegovim istraživanjima u vezi Srebrenice.

Publicista je pušten pošto je Tužilaštvu u Bazelu stiglo na hiljade pisama srpske dijaspore i pošto se i Organizacija za zaštitu ljudskih prava iz ove zemlje, na čelu sa Helgom Šop, zainteresovala za njegov slučaj. Najveći posao ipak je obavio advokat Edmund Šonenberger, koji je alarmirao advokatsku javnost Evrope, i advokat Stefan Suter, iz Bazela.

Dorin se juče opširnom porukom oglasio na svom Fejsbuk profilu, podsetio na ceo slučaj i izneo nove detalje u vezi sa njegovom borbom za istinu i pravdu pred švajcarskim pravosuđem, ali i svetskom javnošću. Evo šta je napisao u svojim prijateljima na ovoj društvenoj mreži:

„Možda su neki od mojih Fejsbuk-prijatelja upoznati sa mojim slučajem. 16. juna 2015. godine je jedna specijalna jedina policije grada Bazela (Švajcarska) provalila vrata moje kuće u Bazelu, upala u kuću i prebila me, dok su mi specijalci držali automatsko oružje na slepoočnici. Posle toga su mi vezali noge i ruke, stavili povez preko očiju i odveli u istražni zatvor u Bazelu, gde sam bio zatvoren četiri meseca, pola toga u izolaciji u bunkeru.

Hteo bih samo još da dodam da su mi prilikom upada u kuću radni kompjuter i sva dokumenta koja se tiču ratova u bivšoj Jugoslaviji, posebno ona dokumenta koja sam dobio od Jugoslava Petrušića (francuski obaveštajac u Srbiji poznat po aferi „Pauk“ – P. TD). Od tog 16. juna je mi je do dan danas zaplenjena kuća u Švajcarskoj, koju sam nasledio od majke, kao i pare od devizne štednje u Srbiji i prodaje kuće u Belom Potoku. Već u petu godinu nista više nisam čuo od Javnog tužilastva u Bazelu o mom slučaju. Niti je podignuta optužnica protiv mene, niti mi je vraćena imovina, ni pare.

Šta je novo u mom slučaju? Novo je da je moj bivši advokat ove godine zatražio od tužilastva da mu pošalju sva dokumenta u vezi sa mojim procesom (do ove godine nisam mogao da nađem advokata da preuzme moj predmet). Očigledno da se tužilaštvu nije žurilo, pošto smo mesecima morali da čekamo. Na kraju su advokatu morali da pošalju ta dokumenta, ali je sekretarica Javnog tužilaštva u Bazelu upozorila mog advokata da ta dokumenta ne smeju da padnu u moje ruke. Kao razlog navela je da sam ja publicista i da preti opasnost da ću ta dokumenta da ‚zloupotrebim’ (znači da objavim).

Moj advokat prvi put čuje, otkad je advokat, da dokumenta koje se tiču jedne osobe ne smeju da padnu u njene ruke. A kao drugo se postavlja pitanje, u kojem smislu bih ja mogao da ‚zloupoterbim’ ta dokumenta? Ukoliko tu nema ništa što bi teretilo Javno tužilaštvo grada Bazela za bilo šta, što se plaše toga da to sve stigne do mene?

Naravno da su ta dokumenta na kraju ipak stigla do mene, ali za sada neću da otkrijem kako. Prošao sam kroz svih 7000 stranica  dokumenta i jasno mi je zašto se Tužilaštvo plaši. Evo mojih zapažanja:

Javno tužilastvo je posle mog hapšenja pisalo raznim medijima i organizacijama u Švajcarskoj i Nemačkoj i informisali ih da su uhapsili Aleksandra Dorina. Možda je nekima poznato da je Alexander Dorin moj pseudonim. Znači nisam mogao biti uhapšen kao Aleksander Dorin, nego jedino kao privatno lice pod mojim pravim imenom. Zašto je Javno tužilaštvo obavestilo medije da je Alexander Dorin uhapšen? U konverzaciji izmedju raznih zapadnih medija i Javnog tužilaštva između među ostalog stoji da je uhapšen Aleksander Dorin, koji negira genocid u Srebrenici – kako to? Zbog čega sam znači uhapšen? Zato što zastupam drugu priču o dešavanjima u Srebrenici?

Komesari Javnog tušilaštva su za vreme moga pritvora pisali redovno mom tadašnjem advokatu i rekli mu da on za vreme raznih saslušavanja ne mora da bude prisutan. To je prekršaj švajcarskog zakona, posto svaki zarobljenik mora da ima advokata, nema tu ‚ne morate ako ne zelite’. I Viši sud u Bernu je na primer 2014. godine ustanovio da saslusavanja bez prisudstva advokata nemaju nikakve validnost niti se bilo šta toga može koristiti pred sudom. Apsured je i što se moj tadašnji advokat, a posle zahteva Tužilaštva, zaista nije pojavljivao za vreme mojih mnogobrojnih saslušavanja, ili bolje rečeno za vreme terorisanja, posto su inspektori Javnog tužilaštva iskoristili priliku da me u odsudstvu advokata na razne načine terorišu. Znači bio sam praktično svo vreme pritvora bez advokata. To čak ni u banana državama ne postoji.

Ta dokumenta Javnog tužilaštva dalje potvrđuju da su mi oduzeli sva dokumenta koja se odnose na jugoslovenske ratove. Među njima su i traskripti mnogobrojnih saslušavanja, koja dokazuju da me nisu samo ispitivali u vezi ratova u bivšoj Jugoslaviji i mojih mnogobrojnih dokumenata, nego su posebno hteli da znaju što sarađujem sa Jugoslavom Petrušićem i kako je došlo do toga da je on meni predao mnoga dokumenta. Dok su me saslušavali interesovalo ih je i da li mi je poznato kako je Jugoslav Petrušić došao do te dokumentacije, itd, itd.

Među dokumentima se nalaze i razne slike Jugoslava Petrušića. Javno tužilaštvo u Bazelu je Petrušica mesecima fotografisalo ispred moje kuće u Bezlu, pošto me je redovno posećivao. Takođe, su sve telefonske razgovore između mene i Petrušića snimali – transkripti tih razgovora su među dokumentima. Ima i slučajeva kada je Javno tužilaštvo privodilo neke od mojih poznanika i takodje ih ispitivalo u vezi sa Jugoslavom Petrušićem. Znači nekome je smetalo to što smo sarađivali ja i Jugoslav Petrušić radili. Njegova istraga je pokazala da nam je to sve namestila gospođa Mirsada Voser-Alibašić, koja je bila predsednica bosansko-islamske zajednice u Bazelu i u braku je sa gospodinom Beat Voserom, koji je za vreme moga hapšenja bio šef kriminalističke policije u Bezlu.

Ne mogu ovde sada da objašnjavam kakve skandale ta dokumenta Javnog tužilaštva još sve dokazuju, posto bih inače morao ovde danima da pišem. Ali trenutno pripremamo dokumentaciju o tim dokumentima na tri jezika (engelski, nemački i srpski) koja će za početak biti objavljena za neki mesec u Nemačkoj.

Trenutno pripremamo dve tužbe protiv Javnog tužilaštva u Bazelu. Jednu tužbu ćemo da podnesemo iz Srbije preko Švajcarske ambasade u Beogradu, posto imam takođe srpsko državljanstvo, dok ću drugu tužbu da podnesem direktno u Švajcarskoj.

U vezi tih tužbi bi pomoglo ako bi se što vise mojih Fejsbuk-prijatelja obratilo Javnom tužilaštvu u Bazelu. Odgovorna osoba u mom predmetu je gospodja Nikol Džon. To je ta ista žena koje je mom advokatu htela da zabrani da mi se predaju dokumenta vezana za moj slučaj, što se vidi iz priložene fotografije-pisma mom advokatu.

Meil-adresa gospodje Nikol Džon je: nicole.john@stawa.bs.ch. Bilo bi dobro da joj se napiše protestna nota u vezi ponašanja Javnog tužilaštva u slučaju Dorin na nemačkom, francuskom, engleskom ili srpskom jeziku“, napisao je Aleksandar Dorin i zahvalio svojim prijateljima na podršci.

Naslovna fotoggrafija: V. Danilov/Novosti