Pustinja u oazi
Obično je oaza u pustinji, ali na 25 kilometara od Valjeva ka Bajinoj Bašti nalazi se manastir Pustinja, čija crkva je posvećena Vavedenju presvete Bogorodice, koji je u srcu prelepe zelene oaze, na početku klisure koju je stvorila reka Jablanica.
Otkud manastiru ime Pustinja? Jedni kažu da je mesto na kome je sagrađen vrlo nepristupačno, pa je zato nazvano Pustinjom, ali ima i legenda o nastanku ovog hrama, koja drugačije objašnjava njegovo ime. Navodno su tri brata gradila tri crkve u ovom kraju, Gračanicu (koja je potopljena kad je na Jablanici izgrađena brana Rovni), Jovanju i Pustinju. Kad su crkve sagrađene dva starija brata bila su veoma zavidna što je najmlađi sagradio najlepšu crkvu, pa su ga prokleli i poželeli da mu ostane pusta!
Ne zna se je li se kletva ostvarila, ali, eto, ostao je trag ove zavisti u imenu manastira.
Živopis u Pustinji s početka 17. veka, delo svetogorskih slikara Jovana i Nikole, veoma je lep. Fresku Sv. Jovana Krstitelja po lepoti upoređuju sa Belim anđelom. Jedva sam dobio odobrenje da je fotografišem, jer to nije dozvoljeno.U porti se nalazi lekoviti izvor Mlakovac i bor zasađen 1848. godine, koji je takođe svojevrsna svetinja. Nikom i ne pada na pamet da pomisli kako mu tu nije mesto, kao što neke arhitekte tvrde da drveću nije mesto kod Hrama Svetog Save.
Tekst: Novo Tomić (preuzeto sa Fejsbuka)
