Sećanje na ubijene dečake Petra i Pavla

U selu Borci kod Konjica, episkop zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije, sutra će osveštati obnovljenu Crkvu, čiji je ktitor srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik. Crkva je izgrađena krajem 19. veka, a obnovljena u slavu apostolima Petru i Pavlu i u pomen na njihove istoimene mučenike, dečake Petra i Pavla Golubovića, koji su zajedno sa roditeljima streljani u okolini Konjica, početkom jula 1992. godine.
Imali su samo sedam, odnosno pet godina. Ni mrava nisu zgazili. Tako su malo živeli i tako malo videli. Đuro i Vlasta Golubović – oboje omiljeni profesori konjičke gimnazije, ugledni građani, cenjeni sugrađani. Đuro još i jedva pokretan, zbog preležane paralize u detinjstvu. Nikome krivi i nikome dužni, verovali su komšijama muslimanima. No “stigao” je juli! Za Srbe iz Konjica – koji su i u drugom svetskom ratu golgotu preživljavali – nikada strašniji!
Već druge julske noći, u porodični stan upala su šestorica “specijalaca” Interventnog voda Stanice javne bezbednosti. U dva automobila odvezli su Goluboviće na gradsku periferiju, prema Spiljanima. Poređali ih i strijaljali!
Đuro, Vlasta i petogodišnji Pavle u smrtnom ropcu, nehotice, pod okriljem noći, postali su zaštitnici, dve godine starijem Petru. Petar je pokušao da pronađe spas. Stigao do prvog policijskog punkta. Nevino i naivno dečije vjerujući, u strahu, nije prepoznao iste uniforme! No, umesto da mu budu utočište, “predali” su ga ponovo u ruke ubicama – da “završe” posao! I strijeljali su Petra po drugi put! Smrtonosni rafal pokosio ga je na prilazu selu Begin Vir.
-To su ljudi bez savesti, bez srca, bez duše koji su zaslepljeni mržnjom pa čak i koristoljubljem, da se oduzme stan ove porodice, išli su na to da zatru ovu porodicu, da ih ubiju i dokazali su da u tim njihovim bezumnim namerama, ništa nije svego pa čak ni životi nevine dece od 5 i 7 godina, koji nisu ni znali šta im se dešava – rekao je konjički paroh Milan Bužanin.
Danima kasnije, četvoro Golubovića – zajedno, sahranjeno je na pravoslavnom groblju! A Konjic je zaćutao! Nemoćan je bio i Milan Ivanišević, suosnivač Aktiva srpskog naroda u Konjicu i poznanik strieljane porodice. Sa bolom se priseća.
-Svako ubistvo je zločin, ali ovo je ovo je malo je reći zločin, ovo je zločin nad zločinima kada neko dva puta ubija nekoga koji ama baš ni za šta nije kriv – dodaje Ivanišević.
Za zločine i “zločine nad zločinima” nad konjičkim Srbima, u sudskim procesima za koje, mnogi će reći da su bili farsa, suđeno je i presuđivano tek Miralemu Maciću, Ademu Landži i Jusufu Poturu. Sva trojica su, između pritvorskih i zatvorskih ćelija, za kratko vreme iznenada i sva trojica simptomatično, od srčanog udara preminula pre sedam godina.
No, bar delić konjičke sramote za nevino umorene dečake pokušao je da ublaži, čovjek, Konjičanin Anis Kosovac. Na ulazu u lokalno pravoslavno groblje u blizini svoje kuće, sagradio je spomen kapiju – kao sjećanje na mališane iz predratnog komšiluka – na dečake Petra i Pavla.
-Neću da se uklopim u tu kolotečinu, neću da moja djca nemaju spomenik koja su ubijena, a svima drugima na sramotu koji neće da dižu takve spomenike u svome gradu, komišijama svojim druge veroispovesti – kaže Kosovac.
Dva mališana u mermeru uklesana i zagrljena – bar prividno odlaze u neki bolji svet. Njima za nezaborav, obnovljen je i hram u Borcima, koji već nosi naziv – apostola Petra i Pavla.

Izvor: Argumenti