Simbolika zvona na Miholjskoj prevlaci

Zvona na Miholjskoj prevlaci, manastiru Srpske pravoslavne crkve kod Tivta imaju posebnu simboliku zbog 70  monaha velikomučenika, koji su na manastirskoj slavi sredinom 15. veka potrovani po nalogu Mlečana i kotorske gospode. Ovaj zločin počinio je Marin Druško, kako ne bi ispunio porodični zavet i kupio manastiru zvona! Tada je do temelja porušen i manastir, ali danas na ovom ostrvu zvone zvona teška nekoliko tona.

Obnova crkve Svetog Arhangela Mihaila čeka decenijama na dozvolu za gradnju civilnih crnogorskih vlasti. Krstionica na ponti i rešenje o njenom rušenju pokazuje da će se pomenuta dozvola za obnovu još čekati. Bez sumnje na to ukazuje i najnoviji bezumni pokušaj crnogorskih vlasti da posebnim zakonom imonvinu SPC proglase državnom imovinom i prepuste je samozvanoj crnogorskoj pravoslavnoj crkvi.

Pre nekoliko godina starešeina manastira na Miholjskoj Prevlaci Ilarion  Đurica, u znak sećanja na potrovane velikomučenike zatražio je blagoslov od mitropolita Amfilohija da se do kraja ovog veka na slavskoj trpezi ne poslužuje riblja niti bilo koja druga čorba.  Ovoj molbi jeromonaha Ilariona je uslišeno i zaista gostima na bratskoj slavi manastira ne služi se čorba.

Šta se zaista dogodilo na Miholjskoj Prevlaci u 15. veku do detalja je objašnjeno u knjizi  „Prevlaka sv. Arhanđela Mihaila – humak srpske duhovnosti“ grupe autora, koji su dali i objašnjenje za mirotočenje mošti prevlačkih velikomučenika. Kao ključnu godinu istoričari, ali i narodni pripovedači zabeležili su 1441. i činjenicu da je kotorska starica, mati dućandžije Marina Druška, na samrti ostavila sinu sto dukata i amanet da za njih kupi dva zvona za manastir na Prevlaci. Starica je želela, da joj u ovom središtu zetske eparhije, ali i arhimandrije sa oko 40 pravoslavnih hramova, ostavi pomen na sebe, tj. zvona koja će zvoniti kad budu čitane molitve za njenu dušu.
Ali, osorni sin potroši pare družeći se sa kotorskom gospodom. Za neispunjenje majčinog amaneta poče da krivi majstore zvonolivce. Tu priču ponavljao je pune tri godine, a onda mu prevlački kaluđeri pripretiše i sudom. Dalje, prema narodnom predanju, ali i čuvenoj pripoveci „Prokleti kam“ Stefana Mitrova Ljubiše, prokleti Marin Druško, krenu da opanjkava prevlačke monahe. Uspeo je da ubedi svog prijatelja Vraćena, „vlastelinskog pronjara“, da kaluđeri rade protiv vlastele i navodno nagovaraju kmetove da ne plaćaju dažbine. U prvi mah Druško ne ostvari svoje planove, jer sud presudi u korist manastira. Druško je tada dobio od kotorskog providura zvona koja je trenjbao da odnese na Prevlaku, a još je dobio obećanje plemstva da ćr dobiti vlasništvo nad četvrtinom ostrva, ali mu je rečeno da za to mora da učini jednu malu protivuslugu. Na dan manastirske slave, na svetog arhanđela Mihaila, u manastirski kazan sa čorbom rečeno mu je da uspe kesicu otrova što je ovaj i učinio. Providur je Drušku dao još jednu kutijicu, navodno sa praskom koji je trebao ublaži dejstvo otrova. I Druško je malo srknuo čorbe i pojeo ribljeg mesa, tek toliko da monasi nešto ne posumnjaju. Kada su, nakon pola sata, kaluđeri počeli da se stropoštaju pod sto, Druško skoči i, kao što ga je providur naučio, poče da viče: „Kuga! Čuma!“ U to mletački brodovi zaspu manastir topovskim đuladima, navodno, da bi se tako odbranili od kuge“.
Pojava kuge bila je providurova zamisao, koja je poslužila kao psihološka priprema za zatiranje manastirske bratije na Prevlaci, u okviru koje je bio i velelepni hram. Pored sedamdeset monaha od otrova je umro i Druško. Ova priča o trovanju mnogi su je osporavali, ali je ona pre četiri-pet godina dobila i zvaničnu potvrdu, zahvaljujući toksikološkim analizima koje su rađene na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Jeromonah Ilarion Đurica počeo je da obnavlja Miholjsku Prevlaku još 1996. godine i tada se desilo Božije čudo – mošti velikoprevlačkih mučenika mirotoče sveto miro. Iz otkopanih kostiju vrlo često pojavljuje se prijatan miris poput borova ili majskih ruža.

Istovremeno događa se da iz mošti izlazi voda izuzetno prijatnih mirisa (lavande, bosiljka, limunovog cveta, šafrana, cimeta …) O ovoj čudotvornoj pojavi svoja svedočanstva ostavilo na stotine hodočasnika, ne samo iz Srbije i Crne Gore, nego i iz mnogih zemalja, Grčke, Nemačke… Ali, o ovom čudu svedoičili su i arheolozi, i mnogi sveštenici. Knjiga znakova o čudotvornoj pojavi mirotočenja u manastiru je iz dana u dan sve bogatija svedočanstvima o prikazu ovog čuda, okolnostima pod kojima se događa i dejstvima na one koji su ga videli i osetili.
U početku na mirotočenje mošti velikoprevlačkih mučenika sa nepoverenjem su gledali gotovo svi, pa i arhijereji SPC, ali posle obilaska Prevlake i uvidom na licu mesta sve sumnje bi otpadale. Pravoslavni teolozi objašnjavanju da je u pitanju Božije čudo koje svedoči da je Bog živ i jači od prirodnog poretka. Ovakvo mirotočenje objašnjava se i kao Božija poruka narodu „da ne gubi nadu i da ne treba zaboraviti vrline kao što su podvig i mučeništvo“.