Slikar iz Nemačke rekonstruiše lik Tesline Majke

Redžep Memišević sprema se da rekonstruiše i naslika likove Tesline Majke Đuke, brata Danila i drugih članova porodice 

Piše: Dragan Mišković

Multimedijska izložba bila je otvorena za vreme Teslinih susreta letos u Beogradu, u kući Đure Jakšića u Skadarliji. Radilo se o izložbi portreta rađenih razlipčitim tehnikama. Izlagalo je više od 20 umetnika iz Srbije i celog sveta. Dragan Malešević, Ana Katerina Ilić, Anita Krstić, Ana Miljković, Pavle Ristić i drugi ukrstili su svoje četkice, kistove, a centralna je slika Redžepa Memiševića iz Nemačke pod naslovom ”Žene koje su volele Teslu”.

Katarina Simijonović, urednik programa Kuća Đure Jakšića kaže:

– Naša kuća ima decenijsku tradiciju svim umetnicima širom naše lepe Srbije, grada Beograda i celog sveta.Sjajna je ova izložba Tesline naučne Fondacije i slika iz šihove privazne kolekcije.Ovaj projekat je veoma važan zaočuvanje kulturnog nasleđa. Bila je tu i promocija dečije književnice Maje Sotirov gde smo se iskreno družili i uživali u lepom ambijentu ove naše boemske Skadarlije.

Nikola Lončar je ovu priliku iskoristio da ponudi više istinskog, pravog objašnjenja o Teslinoj ličnosti i karakteru kao čoveka, a ne samo onoga što je poznato kroz naučne pronalaske s kojima je slavni Ličanin podobro odmakao ispred čovečanstva.

– Već je više od 10 godina od kako pokušavamo da rasvetlimo neke detalje o životu Nikole Tesle – rekao je Lončar. – Malo se priča o tome da je bilo mnogo žena koje su volele Nikolu Teslu. Mi pokušavamo da nađemo rešenje i da to prikažemo ljudima da su one bile zaljubljene u Teslu a Tesla je bio zaljubljen u nauku, ali se lepo i gospodski ponašao prema tim ženama. Uvek je tu mnogo važnije da to bude umetnički prikaz, jer osobe koje posmatraju takvo delo mogu to lako da shvate.

Slikaru iz Nemačke Nikola je postavio pitanje kojom tehnikom je on radio da mu je uspelo da prikaže deo takvih osećanja, jer on je očigledno prvi umetnik kojem je to pošlo za rukom?

Naveo je slučaj američkog filmskog režisera Džejmsa Jegera koji je napravio i scenario na temu ”Tesla i žene”.

– Nas dvojica smo puno puta pričali o tome i Džejms je nameravao da snimi dobar film, rekao je Lomčar, ali pare za to nikad nisu stigle. Kada ste se vi pojavili kao spasonosni slikar, skoro da nisam mogao u to da poverujem. Ne mogu da vam objasnim moju radost kad sam prvi put video vaša dela. Mislio sam i verovao da će to biti izloženo u Njujorku i da će ći svuda sa našom putujućom izložbom. To je za nas velika čast. –  Ali tu je i drugi problem koji pokušavamo da rešimo, a to je da nigde ne postoji slika Tesline majke Đuke. Posle ovoga što sam video kod vas gospodine Memiševiću i na vašim slikama, ponovo ste nas ohrabrili da još možemo nešto napraviti. Jer često se u zadnje vreme može videti neka neodgovarajuća slika za koju se tvrdi da je to majka Đuka. Ali njena slika nigde ne postoji. Ono što sam kod vas video utvrđuje me u uverenju da vi možete na osnovu slika drugih članova porodice razotkriti i odslikati majku Đuku na osnovu slike majka Đukine kćerke. Dakle da na osnovu kćerkine slike rekonstruišete kako je majka Đuka izgledala kad je gajila Nikolu Teslu. Ako to uspete, a verujem da hoćete, to bi bila još jedna slika koja bi bila otkrivena i postavcljena na značajnim  mestima koje se vežu za život Nikole Tesle u Americi. Tako nešto niko nikada nije prikazao.

Redžep Memišević se radosno osmehivao i potvrđivao glavom:

– Upravo su to zadaci koje jako volim i svi kažu da sam uspešan u rekonstrukciji porodičnih likova!

– I još treća stvar – naglasio je Nikola Lončar.  – Kad je Tesla bio dete, njegov brat Danilo je pao s konja i poginuo. Nigde nema slike od toga dečaka i mi bismo očekivali da vi i taj lik rekonstruišete i prenesete na platno. Tesla je o njemu jako lepo pisao. Ako biste uspeli da na osnovu likova Teslinog oca, majake i samog Tesle, oživite lik malog Danila, vi biste bili prvi na celom svetu kome bi to pošlo za rukom.

– Kažem vam da ja takve zadatke volim i prihvatam izazove – ponovio je slikar Memišević. – Siguran sam u to da bih napravio nešto što bi vam se dopalo i potom se rukovao sa Lončarom. Dok sam radio prve slike Nikole Tesle tu je bilo mnogo stvari i objekata iz njegovog žđivota i rada. Podelio sam sliku na blokove da bih organizovao okolinu i širio kompoziciju. Što se tiče kolorita upotrebio sam boje koje smiruju, to su tople boje mešane sa belom bojom dobijaju pastelni ton. Manje površine su im u kontrastu i konture lica i tela nisu uvek potpune ali su uvek oštre. Ovu sliku sam poklonio Teslinoj Fondaciji i ona će iduće godine bitikizhložena u Njujorku.

Slikar Miroljub Filipović se zahvalio brojnim umetnicima koji su dosad poklonili svoje radove Fondaciji u znak poštovanja prema velikom naučniku i pronalazaču. Umetnici su UVEK sa zadovoljstvom prihvatali ovu plemenitu inicijativu, naveo je on.

Inače likovna umetnost, uz kiparstvo, glavni je vid inspirativne komunikacije današnjeg sveta sa nasleđem Nikole Tesle, jer svaka priredba, susret ili simpozijum posvećen njemu bilo gde praćeni su brojnim učešćem umetnika koji ovim putem imaju šta da kažu i možda usmere neke nove istraživače. I ovogodišnji produžetak rada Teslinih susreta u Matici Srpskoj u Novom Sadu započeo je tako što su članovi Upravnog odbora Fondacije Matici Srpskoj poklonili poveliku sliku značajnih ličnosti iz srpske istorije, nauke, države.

Svečano je bila otvorena i zapravo njome otpočeta manifestacija „Dani Nikole Tesle 2024” u Galeriji Nikola Radošević u Veogradu sa izuzetnim obiljem slika i drugih radova velikih umetnika. Već dve godine Tesla Science Foundation  Srbija i Galerija Nikola Radošević, ostvaruju uspešnu saradnju vođenu Teslom kao idejom i inspiracijom. Nikola Radošević, po kome galerija nosi ime, lično je učestvovao u prenošenju Tesline zaostavštine iz Amerike u Srbiju, koja danas čini fundus Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Izložba je bila međunarodnog karaktera i okupljala je umetnike iz celog sveta, uključujući Rusiju, Kubu, Ameriku, Izrael itd.

Ne treba posebno isticati koliko je spomenika, bisti, poprsja od raznih vajara poklonjeno i postavljeno (pa čak i ukradeno) širom sveta – od Australije pa do Kalgarija.