Slovenci ih izbrisali, Srbi zaboravili

U Beogradu održana promocija knjige „Ne(o)pravdano zaboravljeni, dosije o generalu Majsteru i njegovim Srbima izbrisanim iz istorije autora Predraga Savića

U sali Pres centra Udruženja novinara Srbije, održana je promocija nove knjige advokata i književnika Predraga Savića – „Ne(o)pravdano zaboravljeni, dosije o generalu Majsteru i njegovim Srbima izbrisanim iz istorije“, u izdanju izdavačke kuće Arte.

O knjizi koja govori o životu i delu generala Rudolfa Majstera, slovenačkog oficira pod zakletvom Kralju Aleksandru, govorili su prof. dr Jovan Janjić, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Aleksandar Vlajković, novinar, Miodrag Jakšić, glavni i odgovorni urednik kuće Arte i Predrag Savić, autor knjige.

Urednik knjige Miodrag Jakšić je rekao da je General Rudolf Majster bio oficir vojske Kraljevine SHS, počasni ađutant Njegovog kraljevskog veličanstva, državnik, vizionar i pesnik. Njegov život bio je posvećen borbi za utvrđivanje granica Kraljevine SHS, slobodu slovenskih zemalja i očuvanje njihovog identiteta u ključnim istorijskim trenucima. On se zahvalio autoru Predragu Saviću na ovoj značajnoj knjizi koju je napisao, naglašavajući Savićevu višegodišnju posvećenost istraživanju ove izuzetno vredne teme iz perioda nastajanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pristupa vojnim i istorijskih arhivama Srbije i Slovenije, obilasku lokacija gde je general Rudolf Majster živeo i radio, kao održavanje prijateljskih komunikacija sa naslednicima Majsterovim i slovenačkim i srpskim istoričarima i istraživačima.

-Knjiga „Ne(o)pravdano zaboravljeni“ autora Predraga Savića je kompleksno i višeslojno delo, koje se može čitati i kao istorijsko i kao biografsko štivo, ali i kao beletristika, zahvaljujući briljantom rukopisu autora i znalački formiranim poglavljima, koji svako za sebe, dočaravaju jedan od segmenata života generala Majstera i njegovih saradnika i sledbenika, oficira i vojnika, kao i kompletan kontekst tog vremena na severnom delu nove zajedničke država, čije je granice, Majster sa svojom vojskom hrabro i znalački čuvao i sačuvao. Knjiga obiluje velikim brojem fotografija i originalnih dokumenata i faksimila, koji se prvi put javno pojavljuju i objavljuju, što joj daje poseban ekskluzivitet, te će se ARTE potpruditi da u narednom periodu ova publikacija bude javno predstavljena u Sloveniji, ali i Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Srbiji – istakao je Jakšić.

Novinar Aleksandar Vlaković je svoje obraćanje naslovio sa „Neopravdano zaboravljeno prijateljstvo Srba i Slovenaca“, navodeći da ova knjiga ima veoma važan istorijski i državni značaj, obralažući da knjiga može da pomogne u obnovi prijateljstva koje traje preko jednog veka i može da unapredi srpsko slovenačke odnose i unapređenje odnosa sada dve države, a nekada jedinstvene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a da u ime tog prijateljstva srpska zajednica, koja je i dalje najbrojnija u Sloveniji, mogla bi da najzad dobije status nacionalne manjine, koja ih izjednačava sa drugima nacijama, kao što su Mađari i Italijani, u prijateljskoj državi Sloveniji.

-Država je cenila ono što je general Majster učinio za Sloveniju. Tako je 23. novembar proglašen državnim praznikom – Dan generala Rudolfa Majstera. Čitava minula godina proglašena je Majsterovom godinom. Nažalost, herojska dela njegovih srpskih dobrovoljaca su zaboravljena. Prilika je da to ispravimo.  Srbi su na prostorima današnje Slovenije živeli vekovima. Od 15. veka žive kao autohtoni narod u Beloj Krajini.  Srpski starosedeoci su prisutni  u opštini Črnomelj. Posle Prvog svetskog rata došlo je do novih selidbi Srba u Sloveniju. Uglavnom su to bili Srbi koji su radili na državnim poslovima, kao vojnici, policajci,  učitelji, sudije i radnici. Koliko Srba danas ima u Sloveniji – niko ne zna precizno. Po nekim procenama  u prošlosti ih je bilo 100 hiljada, a neki tvrde čak i 150 hiljada. Popis stanovništva u Sloveniji održan 2002. godine pokazuje da je u Sloveniji živelo 38.964  Srba. Naredni popis 2011. nije dozvoljavao nacionalno i versko izjašnjavanje . Zahtev Srba da u narednim popisima i to bude predmet izjašnjavanja, nije uvažen – rekao je Vlajković.

Svojom porukom, koju inicira ova knjiga, Vlajković je zaključio: „U svakom slučaju srpska zajednica u Sloveniji je najbrojnija, a jedino Italijani i Mađari imaju status nacionalne manjine, koja po zakonu nudi i određena prava. Sigurno je da Srba ima znatno više nego što zvanična statistika pokazuje i okupljaju se u sportskim i folklornim društvima i malobrojnim organizacijama koje se bave statusnim životnim pitanjima. Za to im je potrebna pomoć države u kojoj žive, ali i države iz koje vode poreklo, koja će da pokreće bitno pitanje koja donosi status nacionalne manjine. Zato je podsećanje na prijatestvo Srba i Slovenaca, koje traje vekovima i decenijama, prilika za to“.

Profesor doktor Jovan Janjić je rekao da je ova knjiga dokaz „kako duhovno snažni ljudi pokreću točak istorije, preduzimaju dela koja će uticati na stvaranje novih prilika u društvu i razvoj budućih događaja, kao što su bili poduhvati generala Rudolfa Majstera“.

-U sagledavanju snažne ličnosti generala Rudolfa Majstera ima zastranjivanja: u Sloveniji se on doživljava kao nacionalni borac, a u drugim krajevima bivše jugoslovenske države kao veliki borac za Jugoslaviju. U Sloveniji, naročito otkad je ona stekla državnost i potpunu nezavisnost 1991. godine, odnegovane u Jugoslaviji, na slovenačkoj društvenoj sceni insistira se na dokazivanju slovenačke autohtone borbe za nezavisnost i suverenitet i dok su bili deo Austro-ugarske monarhije. Iz tog razloga osvetljava se i ističe uloga lokalnog nacionalnog borca Rudolfa Majstera, ali uz nedopustivo i sramotno prećutkivanje i totalno zanemarivanje uloge srpskih boraca pod njegovom komandom i drugih srpskih jedinica u oslobađanju, odbrani i uspostavljanju severnih granica južnoslovenske države, koje će kasnije postati slovenačke državne granice“ – rekao je Janjić.

Da bi veoma nadahnuto nastavio: „Rudolf Majster se bori za svoj narod, tražeći načina kako da se najdelotvornije i najlakše ostvari ono što je nacionalni interes. Kao razuman čovek, širokih pogleda, on zaključuje da se u tadašnjim prilikama to može jedino ostvariti ulaskom u slovensku državu, potonju Kraljevinu SHS. Pritom on se ne odriče ljudskog lika, ne odstupa od istinskog ljudskog osećaja za žrtvu, za one koji su svojim životima i svojom krvlju omogućili da se njegov, slovenački narod, izbavi iz tuđinske vlasti, što je očito upečatljivo u njegovim prglasima koje ova knjiga prikazuje. Rudolf Majster je prvo Slovenac, pa Jugosloven. On je nacionalni borac širokih pogleda.“

Profesor Janjić je zaključujući svoj govor, naglasio: „Poštujemo što Slovenija poštuje svoje junake. Slaveći svog velikog borca Rudolfa Majstera, verujemo da će se uvideti i delo njegovih boraca i saboraca u drugim jedinicama koje su oslobodile slovenačke nacionalne prostore u Veliko ratu, a što će biti temelj potonje slovenačke državnosti. Srbija ne traži ništa za ono što je dala, mi samo očekujemo da se poštuje i istinski vrednuju žrtve koje je naš narod podneo i ono što je kroz svoju istoriju stvarao, da se ne sahrani, nego da se neguje istorijska istina“

Autor knjige Predrag Savić je zahvalio svim saradnicima koji su mu pomogli u stvaranju ove knjige, posebno akcentujući Nikolu Milovančeva iz Ljubljane, pisca predgovora, Primoža Premcla, velikog slovenačkog kolekcionara i istoričara-istraživača, kao i Borata Majstera, unuka generala Rudolfa Majstera, na nasebično ustupljenim informacijama, savetima i izvorima za nastanak knjige, koju je zamislio da napiše odavno, a priveo kraju istraživanjima i obilascima autentičnih mesta u prethodnih nekoliko godina.

-Ispričao sam priču o jednoj časnoj borbi i istorijskoj nepravdi prema srpskim dobrovljcima. Na nama je da je vratimo u kolektivno sećanje, kao što su Slovenci vratili generala Rudolfa Majstera, kojeg danas slave kao nacionalnog heroja – rekao je Savić i dodao:

-Knjiga takođe donosi nova saznanja o ulozi Majsterovih sinova, Hrvoja i Boruta, koji su kao pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO) hapšeni od strane Gestapoa i zatočeni u logoru. Nakon rata oni su bili politički diskreditovani, što je dodatno uticalo na višedecenijsku tišinu o njihovom ocu. Hrvoje je bio vrlo aktivan i u emigracionim krugovima.