Sovembar u Kikindi

Sećate li se ko je prošle godine pevao na novogodišnjem koncertu u Kikindi? Ne sećate se. A pretprošle, naterale? Ne sećate se.

Nije demencija.

U Kikindi se ne održavaju novogodišnji koncerti, e da se ne bi uznemiravale sove. I ne samo to. Ne sme da se pravi nikakva buka. Tako je to u Kikindi, svetskoj zimskoj prestonici sova.

Provedoh jedan sovembarski dan u Kikindi. Sovembarski. Novembar je u Kikindi – sovembar. Tada u ovaj banatski grad doleću sove ušare iz raznih krajeva Evrope. Na stotine, na hiljade. Na radost ljudi i na žalost glodara koje one tokom zime potamane.

Kikinda se u svetu nije pročula ni po nekadašnjem „opelu“, ni po crepu iz „Toze Markivića“, bome ni po brašnu od koga se nekad pecivo pravilo u samoj carstvujuščoj Vijeni.

Već po sovama, po džinovskim ludajama, po fantastičnom Muzeju „Tera“, po Ulici Petra Drapšina, koja je netom proglašena jednom od najlepših u svetu, a u kojoj je glavni junak drvored višedecenijskih američkih koprivića, u Kikindi zvanih pincike, u Somboru bođoši, a u Subotici gelegonje… Kikindi ne treba ni fabrika guma, ni fabrika kablova, još manje čarapa.

Kad bi Gospodar mogao da dovede još neko jato sova. Četiri i po kilometra pređoh u nedelju da bih fotografisao sve ovo.

Zapisao: Novo Tomić (Fejsbuk)