Srpkinji sa petoro dece Francuzi dali papire

Državljanka Srbije, samohrana majku sa petoro dece, dobila je boravišnu dozvolu u Francuskoj zahvaljujući humanom gestu francuskih vlasti. Ovu nesrećnu ženu ostavio je muž dok je bila trudna. Kako je navedeno, ona je izdvojen slučaj i njena situacija neće važiti kao pravilo za dobijanje „papira“. Trenutno sa decom živi u katoličkoj crkvi Saint-Jacques na jugu Francuske.

Žena od oko trideset i tri godine već nekoliko godina živi u mestu Carcassonne. Pre mesec i po dana, jedne subote, je došla u crkvu za vreme mise sa svojom decom koja su stara od 2 do 11 godina. Sveštenik Jean de Soos kaže da je Srpkinja bila očajna i nije znala gde će. Odmah je prihvaćena, dobila je hranu i pružena joj je pomoć i poniuđen smeštaj. Sledećih dana je spavala u crkvenoj parohiji, a sveštennici su joj pomagala i odvodili decu u školu.

Dok su deca išla u školu majka je besplatno nabavljala hranu preko organizacija kao što su Resto du Cœur, la Croix-Rougee i Saint-Vincent-de-Paul. Nije radila nigde.

Ljudi iz crkve su obavestili nadležne organe o njenoj situaciji. Veoma su brzo dobili pozitivan da joj se odobrava boravišna dozvola. To će pomoći ovoj samohranoj majci da u prvo vreme dobije svu potrebnu socijalnu pomoć od države, a kasnije pošto usavrši svoj francuski jezik i da nađe posao. Jean de Soos nije krio svoje oduševljenje posle vesti o legalizovanju boravka Srpkinje i rekao je da je do sada dosta ljudi dalo pomoć za ovu divnu porodicu.

Samohrana majka je izjavila da slabo govori francuski ali ga skoro sve razume. Napustila je Srbiju kada je imala osam godina i otišla sa roditeljima u Nemačku. Kad je imala 19 godina došla je u Francusku gde je kasnije upoznala i oca njene dece. On je napustio kada je Srpkinja bila trudna sa petim detetom. Nije krila suze kada je saznala da joj se život menja na bolje. Cilj joj je da dobro nauči jezik kako bi mogla da nađe posao i da kasnije dobije francusko državljanstvo. Kako je rekla, ništa je ne vezuje za Srbiju, da joj ne nedostaje jer je napustila dok je bila mala.

Život je nije mazio ali se borila svakodnevno. Kaže da joj je najvažnije da čuva svoju decu, da ih hrani i da se nikada ne razdvoje. To je ono što joj daje snagu i energiju. Iako se probudi ujutru sa milion problema ne nedostaje joj hrabrost da strogo vaspitava svoju decu učeći ih da poštuju zemlju koja ih je prihvatila. Život je nije mazio ali je imala sreću sretne divne ljude kojima nije bila važna ni nacija ni religija dok su joj pomagali.

Izvor: Svi Srbi u Parizu