Srpska lepotica i italijanska Kraljica srca(5)

Ovo je priča o Srpkinjama koje su rađale sultane i careve, kraljeve prinčeve, velikane kojima treba da se ponosimo

Piše: Marko Lopušina

Od svih srpskih princeza i kraljica najpopularnija i najlepša je bila je Jelena Petrović Njegoš ili Jelena Savojska. Bila je udata za italijanskog kralja Vitorija Emanuela Trećeg (1869-1947.) i bila je pretposlednja kraljica Italije. Rođena je na Cetinju, ali je mladost provela na ruskom carskom dvoru.

Škola za dame u Smoljnom nije joj se dopadala, a ni ruski jezik. Volela je medicinu, francuski jezik i balove. Bila je veća zavodnica od sestara princeze Milice i princeze Stane. Priča se d aje Marko fon Manenhajm hteo da je veri.

Na prijemu povodom venčanja cara Nikolaja Drugog i princeze Aleksandre, međutim princeza Jelena Petrović Njegoš upoznala je napuljskog princa Vitorija Emanuela Trećeg.

-Ja Vas pitam dajete li mi svoju ruku i saglasnost da ćete me uzeti, a ja Vam nudim moju. Ja vas hoću, pa ćemo se docnije zanimati kod mojih i vaših roditelja da nam daju saizvoljenije i blagoslov!

Ovim rečima je italijanski princ Vitor Emanuel, koji je došao 1896. godine na Cetinje u goste knezu Nikoli Petroviću Njegošu zaprosio njegovu ćerku princezu Jelenu. Tako je u kratkom dijalogu rešeno ono na čemu su gotovo dve godine radile diplomatije Crne Gore i Italije.

– Princ Viktor Emanuel i Jelena, koju su u jednom zapisu opisali kao „visoku, skladnu, sa kosom tamnijom od noći a očima ranjene srne“, nisu se više odvajali. Prelepa tamnokosa princeza, kćerka vladara i pastira, imala je, pored dobrote, velikodušnosti i jednostavnosti, i svojstva prave vrline rođene kraljice – zapisao je biograf  Renato Barnesko.

Princeza Jelena Petrović Njegoš rođena je 1873. godine kao jedno od dvanaestoro kneževe dece. Krstio je ruski car Aleksandar II Romanov. Odrasla je uz švajcarsku guvernantu u vreme kada je Crna Gora ratovala i krvarila. Sa deset godina princezu Jelenu su uputili na školovanje u Rusiju, u Petrograd, na institut Smoljni, koji se nalazio pod caričinim patronatom. Otkrila je u sebi slikarske slonosti.

-Na Svetskoj izložbi slikarstva u Veneciji upoznala je italijanskog princa Viktora, sa kojim se zbližila na balu u Rusiji 26. maja 1896. godine, povodom krunisanja Nikolaja Drugog za cara Rusije. To nije promaklo italijanskom kralju Umbertu, koji je želeo da ojača svoju lozu “novom krvlju”, jer je u dinastiji bilo previše rođačkih brakova – opisuje istoriju ovog braka hroničarka Bosiljka Čelebić-Mitrović.

Venčanli su se 24. oktobra 1896. godine. Civilno venčanje je obavljeno u velelepnom dvorcu Kvirinale, a crkveno u crkvi Santa Marija od Anđela gde su prisustvovali mnogobrojni gosti iz cele Evrope. Princeza Jelena je primila prezime Savojska i katoličku veru, čvrsto uverena da se Bogu najbolje služi kroz ljubav prema bližnjem. U početku su princ Viktor i princeza Jelena živeli u kraljevskom dvoru Kvirinale u Rimu okruženom parkovima i sportskim terenima. To je bila prava oaza gde su srećno i radosno uz puno nežnosti i ljubavi provodili dane sa svojom decom.

Brakom sa kraljem Viktorom princeza Jelena Petrović Njegoš je postala kraljica Italije, osnažila je dinastiju Savoja, podarila joj petoro dece, a narodu Italije pružila dobročinstvo. Italijani su je zvali Kraljica srca.

Sin majski kralj

Narod je od 1906. godine prema novom kraljevskom paru osećao privrženost, ponekad i divljenje ali i uzdržanost, jer su svi dotadašnji kraljevi bili na distanci od naroda. Kada je zemljotres razrušio grad Mesinu kralj i kraljica su, rizikujući svoje živote proveli više od dvadeset dana, na trusnom području pomažući ljudima. Kraljice Jelena je bila vešta u pomaganju ranjenicima, pa je svojim rukama ublažila patnje mnogim nesrećnicima. Pedeset godina kasnije, u Mesini je podignut mermerni spomenik na trgu Seđola, posvećen Jeleni, gde izvajane figure kraljice i devojčice stoje zagrljene i svedoče o jednom razornom zemljotresu i o jednoj plemenitoj dobrotvorki – hraboj kraljici Jeleni Savojskoj.
– I tokom Prvog i Drugog svetskog rata kraljica Jona od Italije, kako su je zvali Italijani, je iskazala veliku humanost. Kraljicu je krasio vedar duh, skromnost a nadasve urođeni osjećaj za dobročinstvo. Živela je skromno i požrtvovano. Ostala je zapamćena kao nenametljiva, stidljiva i uzdržana osoba sa puno obzira. Najsrećnija je bila onda kada bi druge obradovala, spašavala nemoćne, lečila bolesne, a sirotinji davala. Poznato je da je sav novac koji joj je kralj davao za nju lično, tj. svu apanažu za lične potrebe, trošila na bolesne, stare, samohrane, a najviše na nejaku i nezbrinutu decu. Sama je opremila bolnicu sa 250 kreveta. I svoju decu je od malena učila da budu humana  – opisuje je Bosiljka Čelebić-Mitrović.

Lepa Jelena Petrović postala je jedna od najomiljenijih ličnosti u porodici Savoja i čitavoj Italiji, u kojoj su ljudi svojim devojčicama davali njeno ime. Danas u Italiji postoji klinika „Kraljica Jelena“ koja je osnovana tih godina njenim dobrovoljinim prilogom. Godine 1933, osnovan je Veliki institut za lečenje raka, koji i danas nosi ime kraljice Jelene.

-Zbog zasluga na polju medicine dobila je počasnu diplomu medicine i hirurgije Rimskog univerziteta. Edvard VII od Engleske odlikovao je zlatnom medaljom britanskog kraljevskog Crvenog krsta; bivši nemački car Vilhelm poslao joj je Veliku zvezdu kraljice Luize; Alfonso XIII od Španije – orden reda Dobročinstva; ruska carica – orden Crvenog krsta; a srpski kralj Petar Karađorđević – krst svetog Save – kaže istoričar Jovan Markuš sa Cetinja.

Zasluge Jelene Savojske za italijanski narod bile su tolike da je katolički biskup Rišar iz Monpeljea inicirao da se proglasi za sveticu.

Njen suprug, srpski zet i kralj Italije bio je i car Etopije (od 1936. do 1943.) i kralj Albanije od 1939. do 1943. godine. Vitorio Emanuel Rođen je u Napulju u porodici Umberta Prvog, kralja Italije. Na italijanski presto je stupio 1900. godine i vladao sve do 1946. Za tih četiri i po decenije suočio se sa velikom ekonomskom krizom, fašizmom Musolinija i njegove stranke u dva svetska rata, invazijom na Etiopiju i Albaniju, kao i antimonarhističkim pokretom.

Kralj Vitorio je abdicirao 9. maja 1946. u nadi da će na referendumu Italijani glasati za ostanak monarhije. Nasledio ga je sin Umberto II, koji je kao poslednji italijanski kralj vladao 33 dana. Sredinom juna 1946. godine na italijanskom referendumu 54 dosto ljudi glasalo za republiku. Odlikovan je Orednom dinastije Karađorđević i Karađorđevićevom zvezdom.

U istoriji Vitorio i Jelena  zapisana kao pretposlednji italijanski kralj i kraljica. Emigrirali su 1946. Kralje je umro u egzilu, u egipatskoj Aleksandriji 1947. godine, gde je i sahranjen.

Pri kraju svog izgnanstva bivša kraljica Italije bila je vrlo siromašna. Konfiskovana joj je sva imovina. U 77. godini otkriveno je
da ima maligni tumor. Kraljica Jelena Savojska je umrla 1952. u izgnanstvu u Monpeljeu.

Kraljica Italije je sa kraljom dobila petoro dece: Jolandu 1901. godine, Mafaldu, Umberta, Đovani i Mariju Savojsku 1914. godine. Njihovi potomci Jolanda Margarita Savojska , Mafalda Marija Savojska, Umberto II Savojski, Đovana Savojska, Marija Frančeska Savojska doživeli su i 21. vek. Kraljica jelena Savojska preminula je 1952. godine u Monpeljeu. Katolički biskup Rišar iz Monpeljea inicirao je da se Jelena Savojska proglasi za sveticu.

Princ Franc Josif Batenberg

Crnogorska princeza Ana rođena je 1874. godine na Cetinju kao sedmo dete, a šesta kći u vladarskoj porodici kralja Nikole Prvog Petrovića Njegoša. Školovala se u Smoljnom, ali se nije udala za Rusa. Princeza Ana se srela sa princom Francom Josifom Batenbergom (fotografija levo) u Cimiezu u Francuskoj, gde je on gostovao kod kraljice Viktorije. Ana je bila u poseti svojoj sestri, kneginji Milici i zetu, velikom knezu Pjotru Petru Nikolajeviču Romanovu.

-U La Turbie priređena je mala zabava kojoj su prisustvovali kraljica Viktorija, princeza Alisa Batenberg, princ Franc Josif i princeza Ana, koji su otišli na zajedničku vožnju. Ubrzo nakon pomenutog susreta, brat Franca Josifa, princ Luj Batenberg, objavio je veridbu Franca Josifa i princeze Ane Petrović Njegoš – piše Marija Radinović usvojoj studiji “Ana od Betenberga”.

Princ Franc Josif je rođen 1861. godine kao četvrti i najmlađi sin i dete princa Aleksandra od Hessea i grofice Julia von Hauke. Bio je pukovnik u bugarskoj konjici, u kojoj je njegov stariji brat Aleksandar bio suvereni princ Bugarske do 1886. godine. Njegov deda Eugen je sin giljotiniranog Aleksandra de Boharne i kontese Žozefine de la Pagerie, kasnije supruge Napoleona Prvog. Kao Napoleonov pastorak i izuzetnih zasluga na bojnom polju, deda Eugen je dobio titulu francuskog princa i italijanskog potkralja. Eugenova sestra Hortenzija postala je holandska kraljica. Od tasta, bavarskog kralja Maksimilijana I, Eugen je dobio u miraz vojvodstvo Lajhtenberg i kneževinu Ajhštat, što je povlačilo titule.

        Porodica princa Franca Batenberga je bila deo morganatskog ogranka dinastije Hesen, koja je u ujedinjenoj Nemačkoj samo formalno uživala vladarske privilegije. Njihova važnost i uticaj su počivali na razgranatoj vezi srodničkih odnosa sa velikim evropskim dvorovima, kao što su londonski, petrogradski, berlinski, bečki, sofijski.

-Batenbergovi su bili poznati po svom dobrom izgledu, šarmu i, možda, najvažnije, nedostatku političkih afera i kontroverzi, što im je pomoglo da se osiguraju povoljni kraljevski partneri. Franc i Ana su se uz odobrenje italijanske kraljice Viktorije i ruskog cara Nikolaja Drugog venčali na Cetinju 18. maja 1897. godine u pravoslavnoj i evangelističkoj ceremoniji. Ona je ostala pravoslavka – tvrdi Marija Radinović.

Pre Prvog svetskog rata, Ana i Franc Josif su dosta vremena provodili u Darmštatu, ali nakon početka rata, Francov rođak Ernest Luj, veliki vojvoda od Hesena, savetovao im je da napuste Nemačku. Kada se Italija pridružila ratu, par se našao u izgnanstvu. Nastanili su se u Švajcarskoj, gde je Franc Josif nastavio studije.

Ana je anonimno napisala i objavila veliki broj muzičkih kompozicija i opere, koje su imale komercijalni uspeh. Pomagala joj je u radu starija sestra Jelena Savojska.

Princ Franc Josif je umro 31. jula 1924. godine u Teritetu, u blizini Montrea. Princeza Ana je živela 92 godine i neko vreme bila najstarija princeza u Evropi. Preminula je 22. aprila 1971. godine u Montreu, u Švajcarskoj, u 96. godini.

Naslovna fotografija: Kraljica Jelena Petrović Njegoš ili Jelena Savojska i kralj  Italije Vitorio Emanuel Treći (obrada veštačka inteligencija)

(Nastavlja se)