Svet zasut lažima, Srbija bombama
Francuski magazin „Le Monde Diplomatique” objavio je nedavno otkriće dvojice francuskih intelektualaca Serža Alimija i Pjera Rambera o najvećoj laži s kraja 20. veka koja je dovela do bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine. Oni navode da se rat koji je trajao 78 dana „hranio medijskim lažima“. Autori teksta otkrivaju i kako je demontirana ova laž i kakve veze sa tim imaju strane tajne službe. Priča o srpskom genocidu na Kosovu i nepostojećem planu „Potkovica” najveća je manipulacija koja i dalje traje, pišu Alimi i Ramber. Evo njihovog teksta:
„Pre dvadeset godina, 24. marta 1999. godine, trinaest država članica NATO, uključujući Sjedinjene Države, Francusku i Nemačku, bombardiralo je Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ovaj rat je trajao sedamdeset osam dana i hranio se medijskim izveštajima u cilju usklađivanja mišljenja zapadnog stanovništva sa stavovima vođa NATO. Srbi su počinili „genocid“, „igraju fudbal sa odsečenim glavama, uklanjaju leševe, otkidaju fetuse mrtvih trudnica i peku ih“, rekao je uoči bombardovanja nemački ministar odbrane, socijaldemokrata Rudolf Šarping, citirajući podatke kanala TF1 od 20. aprila 1999. godine. Takođe je rekao kao su kremirali svoje žrtve u „pećima, kakve se koriste u Aušvicu“, navodeći kao izvor Dejli Miror od 7. jula iste godine. Jedana po jedana, ove lažne informacije će biti secirane na komade, ali tek nakon završetka sukoba – uključujući i istragu američkog novinara Danijela Perla (Vol Strit Žornal, 31. decembar 1999). Tako će biti i razotkrivena manipulacija o navodnom postojanju plana „Podkova“ (na srpskom „Potkovica“), koji je trebao da dokaže da su Srbi programirali „etničko čišćenje“ Kosova. Ova laž u Nemačkoj, u aprilu 1999. godine, poslužila je kao izgovor za intenziviranje bombaških napada. Glavni dezinformatori su zapadne vlade, NATO i najcenjeniji mediji.
Među njima, Mond, novine čije uredničke pozicije tada služe kao referenca na ostatak francuske medijske galaksije. Na
naslovnoj strani izdanja od 8. aprila 1999. godine, u članku Danijela Verneta se navodi: Plan“ Potkovica “ je programirao deportaciju kosovskih Albanaca. Novinar ovu laž preuzima od njemačkog ministra spoljnih poslova Joške Fišera koji detaljno opisuje „političku etničkog čišćenja“ a sam naziv „potokovica“ simbolizuje hvatanje lbanskog naroda u obruč, piše Vernet, što mu se čini sumnjivim.
Dva dana kasnije, ponovo se tvrdi kako je „Slobodan Milošević pripremao etničko čišćenje“. Srpski plan „Potkovica“ programirao je prisilni egzodus Kosovara od oktobra 1998. godine i to se primenjivalo i tokom pregovora u Rambujeu. Mond podseća na „dokument srpskog vojnog porekla“ i ponovo se poziva na tvrdnje njemačkih zvaničnika, odnosno informacije koja je novinarima podeljena od strane Generalnog inspektora njemačke vojske. Berlin na taj način pokušava da opravda prilično pacifističko mišljenje o prvom ratu koji je Bundesver vodio od 1945. godine, i to u zemlji koja je pre 50 godina bila okupirana od strane Vermahta.
Ali, plan „Potkovica“ je falsifikat i ne potiče od srpskih vlasti, već od bugarskih tajnih službi, koji su zatim preneti Nemcima od strane ove zemlje, koja ga onda prosleđuje zemljamo NATO. Još 10. januara 2000. godine nemački nedeljnik Špigl navodi da su u to prste umešli Bugari, što je dvanaest godina kasnije potvrđeno od strane bivšeg bugarskog ministra inostranih poslova. Da je dokument sumnjiv videlo se i potome što se zapravo zvao „podkova“ (na bugarskom), kako su Nemci obelodanili 15. aprila 1999. godine, a ne „potkovica“ kako se kaže na srpskom. U martu 2000. godine, njemački brigadir Hanjc Lokvani izrazio je u knjizi svoje „sumnje u postojanje takvog dokumenta“; njegova istraga je navela Šarpinga da prizna da nema kopiju originalnog „plana“. Istovremeno, portparol Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju opisao je elemente takozvanog plana kao „materijal koji nije bio uverljiv“ i glavni tužilac Haškog tribunala Karla Del Ponte ovaj plan nije ni pomenula u optužnici protiv Miloševića 1999. i ponovo 2001. godine.
„Rat“, objasnio je kolumnista Monda Edwy Plenel ubrzo nakon početka bombardovanja, „je najluđi izazov za novinarstvo. Tu dokazuje svoj kredibilitet ili pouzdanost. Istraživač se nikada nije vratio na ovu veliku prazninu sa „ljubavlju prema malim istinitim činjenicama“ koju objavljuje u svojoj knjizi-pamfletu u prilog intervencije NATO. Svet će ponovo izazvati lažno, ali kao da ga je uvek smatrao opreznim: “ Potkovica „ostaje veoma kontroverzan dokument, čija valjanost nikada nije dokazana“ (16. februar 2002.). Specijalisti sa Balkana, novinari Jean-Arnault Dérens i Laurent Geslin nazivaju plan potkovica „arhetipskom laži koju emituju zapadne armije, a preuzimaju svi glavni evropski mediji.
Proslava godišnjice ne bi opravdala povratak na ovo pitanje. Ali neke od njegovih posledica još uvek opterećuju međunarodni život. Za prvi rat u Evropi od rođenja 1949. godine, NATO je odlučio da napadne državu koja nije ugrozila nijednu od svojih članica. Pravdao se humanitarnim motivom i delovao bez mandata UN-a. Takav presedan služio je Sjedinjenim Državama 2003. godine u vreme invazije na Irak, što je opet pomoglo kampanju masovnih dezinformacija. Nekoliko godina kasnije, proglašenje nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine potkopalo je princip nepovredivosti granica. Rusija se oslanjala na ovu nezavisnost kada je u avgustu 2008. godine priznala Abhaziju i Južnu Osetij, dve teritorije koje su se odvojile od Gruzije. Onda u martu 2014. kada je pripajala Krim.
Budući da je rat na Kosovu vodila većina „levičarskih“ vlada, a podržala većina konzervativnih stranaka, nije bilo svrhe ponovno razmatrati zvanične falsifikate. I lako je shvatiti da su novinari koji su opsednuti lažnim vestima, sada ih tražili na drugoj strani“.
