Svetom ocu Haritonu Kosovskom

Aleksandra Gajić (Alex Saška), ovih dana obradovala je svoje čitaoce novom knjigom „Sara iz Sarajeva“, a za one najmađe napisala je „Žitije za decu Sv.Haritona kosovskog“.  Prenosimo objavu sa Fejsbuka ove srpske spisateljice i jednu Saškinu pesmu posvećenu ovom srpskom mučeniku.

„Beskrajno sam zahvalna Gospodu što me je udostojio posebnog zadatka da uz blagoslov napišem „Žitije za decu Sv.Haritona kosovskog“ i na taj način ostavim trag o mučeničkom stradanju monaha Haritona Lukića, koji je otet u Prizrenu od strane albanskih terorista.

Njegovo kidnapovanje 15. juna 1999. godine kao i još nekolicine Srba, prećutno i sa odobravanjem su posmatrali nemački vojnici iz sastava Kfora.

Mučeno telo Sv.Haritona Lukića je pronađeno tek nakon 14 meseci u albanskom selu Tusus, nedaleko od Prizrena.Povrede na telu, nedostatak nekoliko kičmenih pršljenova i srca su ukazale na zverski način mučenja i jezivu smrt. Nakon tog demonskog pira nad nedužnim monahom, albanske zveri su ga potom i obezglavile. Njegova sveta glava do danas nije pronađena.

Pomen na Svetitelja Haritona Lukića slavi se danas, na dan Sv.Haritona Ispovednika po kome je svetitelj i dobio monaško ime. Knjiga „Žitije za decu Svetog Haritona Kosovskog“ je prilagođena deci a sadržaj knjige prate prelepe ilustracije koje je načinila mati Tavita. Knjiga može da se poruči na e-mail: saleksandra5555@gmail.com

Danas, na Njegov pomen, objavljujem pesmu koju sam posvetila Svetom Haritonu Lukiću.

SVETOM OCU HARITONU KOSOVSKOM

Tiho u keliji monah kleči

to otac Hariton se moli,

molitveno bdenije nebom ječi

topla molitva pred Bogom se proli.

Manastir u sjaju vekova svetli

anđeo Čuvar miris tamjana širi,

buđenje jutra oglašavaju petli

molitvom dugom duša se smiri.

Božuri ljube Sunca zrake

kroz manastir lebdi miomirisa trag,

brojanicu stežu molitvene šake

u nebo se uznese pogled blag.

Hariton Svetitelje i Boga moli

suze klize niz njegovo lice,

polja Metohijska iskreno voli

dok srcem odjekuju zvona Gračanice.

Monah skrušeno kroz manastir hodi

na grudima mu svetli drven krst,

isti onaj na kom je raspet bio

Gospod milostiv Isus Hrist.

Carskim dverima hita žurno

liturgijska molitva se opet služi,

veru – svetlu iskru čuva budno

dok blistava ljubav manastirom kruži.

No, jedno jutro pomrači se tugom

rubin božuri su plakali s kišom,

za monahom dobrim božijim slugom

nebeski anđeli proplakaše krišom.

Zlotvori bez Boga u srcima hladnim

ubiše svedoka Božije dobrote,

slepom mržnjom na licima goropadnim

načiniše čedu Božijem, put do Golgote.

U Prizrenu gradu starom i svetom

monaha pravednog duhovne čistoće,

ubiše devedeset i devete pred celim svetom

arnautske horde, jezive mirnoće.

Plaču anđeli sa Bogorodicom Ljeviškom

za njenim sinom mučenim i svetim,

vetar raznosi božure poljem Kosovskim

krvavih latica lete rukoveti.

Među prstima mu brojanica blista,

brojanica veza između zemlje i neba,

na čvorovima hiljadama godina poruka ista

to je oružje vere, molitve, Hrista.

Gospode, Isuse Hriste, pomiluj nas grešne

Sa Kosova i Metohije oteraj tamu tešku,

nek s crkvenim zvonima, svetlost tvoja bljesne

ispravi naš nemar, najveću prema Tebi grešku.

Sveti Haritone, zaštitniče naš

moli se za nas i čuvaj u ovoj tami,

pomeni nas , budi svetlo i spas

stadu Hristovom, da ne ostanemo sami!

Pred prestolom Živoga Boga,

Sveti Hariton novomučeni u radosti stoji,

kroz zastupništvo roda svoga

za slogu, ljubav i slobodu moli.

Sveti Oče Haritone, moli Boga za nas grešne