U čast gospara Mate i srpskog Dubrovnika

Kuća Đure Jakšića u beogradskoj Skadarliji, mesto za lepu reč, dobru knjigu, kako i dolikuje velikom srpskom pesniku i rodoljubu. Upravo jedna takava promovisana je pre nekoliko dana, a i pre nego što je došla pred publiku izazvala je pažnju javnosti. Reč je o istraživačkom istorijskom štivu istoričara Saše Nedeljkovića i advokata i pisca Predraga Savića „Gospar Mato Gracić“, nastanak i nestanak Pokreta Srba rimokatolika u Dubrovniku u izdanju izdavačke kuće „Narodna prosveta“.

Mato Gracić je bio dubrovački Srbin, advokat, uspešan poslovni čovek između dva velika rata, vlasnik mnogih zgrada u Dubrovniku i Beogradu, štampar, izdavač, dobrotvvor, osnivač srpskih društava, koji je kao i mnogi drugi ugledni Srbi rimokatolici, život posvetio borbi za ujedinjenje i oslobođenje, srpskoj ideji i srpstvu, zbog čega su on i njegova porodica platili visoku cenu. Umro je 1944. godine, ali je posle rata proglašen državnim neprijateljem, osuđen, a njegovoj porodici je konfiskovana sva imovina. Pred autorima knjige nije bio nimalo lak zadatak jer je ustaška NDH uništila veći deo arhive o znamenitim Srbima iz Dubrovnika i širom Dalmacije, a ono što je preostalo dokrajčili su komunisti posle Drugog svetskog rata.

Na promociji u kultnom mestu poslenika kulture i umetnosti o knjizi su govorili autori, recenzenti dr Jovan Janjić i dr Vojislava Todorovića, gost iz Slovenije Nikola Milovančev, koji je specijalno za ovu priliku došao u Beograd, a program je maestralno vodio glumac Gojko Baletić, čitao delove knjige, recitovao pesmu „Bokeška noć“ i stihove koje su novinari posvetili Antunu Fabrisu, posle njegove smrti, još jednom velikom čoveku i Srbinu iz Dubrovnika. Kao šlag na tortu došle su i ruske pesme, koje je božanskim glasom izvela umetnica Alina iz Krasnodara. Goste je u ime idavača pozdravio i Zdravko Elez, urednik u „Narodnoj prosveti“.

–Srbi, pa i oni koji su rimokatolici smatrani su remetilačkim faktorom i to se vidi i u ovoj knjizi kroz koju autori prate život Mate Gracićau, prilike u Dubrovniku i druge tamošnje ugledne Srbe među kojima su Ruđer Bošković, Matija Ban, Ivo Vojvodić, Medo Pucić, Milan Rešetar, Melko Čingrija, Frano Kulišić, Valtazar Bogišić, Antun Fabris, Ignjat Job, Marko Murat, Vlaho Bukovac i mnogi drugi – rekao je dr Janjić.

U svom izlaganju on se vratio u vreme Dubrovačke republike, koja se, kao je primetio, širila zahvaljujući povlasticama i darovima srpskih vladara i srpske vlastele.

-Narod je na ovom području ne samo Dubrovnika nego i širom Dalmacije bio pravoslavni, a srpski vladari su im gradili haramove i manastire, ali mnoge činjenice potvrđuju da su Srbi na tom području vekovima bili pod pritiscima rimokatoličke crkvu, što je kulminiralo 1333. godine – rekao je Janjić i zaključio da je proces katoličenja inteziviran u vreme četvrtog krstaškog rata 1204. godine kada je zauzet Carigrad, a odinu dana nakog toga Dubrovnik osvaja Venecija.

Dr Janjić je podsetio i na vreme kada je srpski car Dušan poklonio ostvrdvo Mljet sa pravoslavnim manastirom Presvete Bogorodice. I tada Dubrovačka republika doživljava procvat. Autor knjiga o patrijarhu Pavlu i jedna od najboljih poznavalaca srpske crkve i prilika ukratko je analizirao prilike u Dubrovniku, a posebno je apostrofirao godinu 1806. kada su Francuzi ukinuli Drubrovačku republiku, 1815. kada su Dubrovnik i Dalmacija pripojeni Austrougarskoj carevini i u tom statusu ostaje sve do 1918. godine i kraja Prvog svetskog rata. Izdvojio je i 1939. godinu kada je stvorena Hrvatska banovina i kada su Hrvatima otvorena vrata za stvaranje hrvatske države.

Iistoričar dr Saša Nedeljković, čija je majka rodom iz Dubrovnika temom dubrovačkih Srba bavio se više od dve decenije.

–Shvatio sam dsa se o tim ljudima vrlo malo zna. Srbi katolici nisu koristili izraz Dalmacija, za njih to je bilo – Primorje. Od Dubrovnika su napravili centar Srba na primorju. Među institucija posebno je bila važna Matica Srpska u Dubrovniku koja je štampala knjige na ćirilici. Tu je bilo i veoma značajno i društvo „Dušan Silni“ na koje je najviše uticao Mato Gracić kao jedan od čelnika Srba katolika. On je trebao da angažuje omladinu u zajedničkoj borbi za oslobođenje i ujedinjenje – istakao je Nedeljković.

To se, kako je rekao, nije svidelo Hrvatima koji su prema SRbima postajali sve agresivniji u nameri da ih potisnu.

-Na ruku im je posebno išao sporazum Cvetrović-Maček, dobili su vlast koju su iskoristili za hajku na sve Srbe i Jugoslovene. Došlo je do masovne seobe Srba, a i sam Mato Gracić je prešao u Beograd. Hajku na Srbe katolike nastavili su posle rata i komunisti koji su smatrali da su svi neprijatelji, koji nisu hteli da im se priklone i budu u njihovim redovima. Sve to je dovelo da Srbi postanu  beznačajna manjina – zaključio je Nedeljković.

Advokat Predrag Savić rekao je da knjiga ne bi mogla nastati bez pomoći današnjeg predsjednika Srpskog Vijeća nacionalne manjine u Dubrovniku profesora dr Milorada Vukanovića.

– On je imao kontakt sa unukom Mata Gracića, inače uglednim dubrovačkim advokatom Miljenkom Reljićem koga je zadnjeg rata Splitski vojni sud kao civila osudio na 8 godina robije. U dubokoj starosti Reljić rehabilitovan i kao politički emigrant danas živi u Australiji – rekao je Savić.

Na inicijativu Reljića ovaj advokat pokrenuo je potupak rehabilitacije Mata Gracića i pre tri godine uspešno je okončan, a sa imena Mate Gracića skinuta je ljaga.

-Tokom ovog potupka utvrdili smo da je njegova oduzeta imovina i u Beogradu i u Dubrovniku bila enormno velika. Saznali smo da je osuđen kao narodni ratni zločinac i to nakon smrti u Dubrovniku, zato što je hotel njegov korišćen kao komandno mesto četnika -rekao je Savić i napomenuo da je tema Srba rimokatolika isuviše velika i da bi se njom tek trebalo pozabaviti.

On je pomenuo još jedan zanimljiv detalj o Mati Graciću -njegovu ljubav prema književnosti.

-Volio književnost i otkupljivao je na svim tadašnjim aukcijama rukopise i prve štampane knjige. Zahvaljujući njemu sačuvana su dela Junija Džona Palmotića – istakao je Savić uz napomenu da upravo po njemu jedna beogradska ulica nosi ime.

Ovaj advokat oštrog pera otkrio je i nameru da se o Mati Graciću snimi film, ali kako je bilo nemoguće njegove potomke dovesti pred kamere, posebno Miljenka Reljića koji je odavno zakoračio u desetu deceniju života.

-Proveli smo dva dana u Dubrovniku sa filmskom ekipom i dr Miloradom Vukanovićem i mnogi stariji Dubrovčani su mu prilazili i slali pozdrave „gosparu Miljenku“.To je najbolji dokaz da taj nekadašnji duh Dubrovnika i danas postoji – zaključio je Savić.

Tito naredio rušenje crkve na Visu

Nikola Milovančev, obratio se prisutnima na molbu autora, kao čovek koji se Srbima u Dubrovniku bavi više od četiri decenije. On je govorio o buđenju Srba u 19. veka, ali je prisutne podsetio da su Srbi već u šestom i sedmom veku živeli na prostoru od Kotora, Bara, Zetskog primorja, Travunije, Zahumlja i Paganije.

-Taj prostor, uključujući ostrva Brač, Hvar, Korčulu, Lastovo, Mljet je pripadao srpskom narodu i srpskim državama koje su tu postojale – rekao je Milovančev i pomenuo gradnju pravoslavne crkve na ostrvu Vis pre stotinjak godina.

Crkva je srušena 1964. godine kako bi se podigao spomenik borcima NOR-a.

-Tada je došlo do polemike u vrhu KPJ i potpredsednik partije Aleksandar Ranković je rekao da crkvu ne treba rušiti. Po memoarima hrvatskog političara Marka Belinića odluku o rušenju crkve donio je lično Josip Broz – rekao je Milovančev.

Zahvalnost unuka