Veliki pisac ktitor crkve u zavičaju
Piše: Mira Kojić
U porti crkve Svetog Nikole na brdu Kamalj u Ivanovcima kod Ljiga, povodom crkvene slave Malog Nikoljdana, u narodu poznatog kao letnji Sveti Nikola, okupili su se ovog 22. maja po šesnaesti put meštani i gosti. Pesnik i akademik Milosav Tešić, urednik Rečnika srpskog književnog i narodnog jezika, umesto besede pročitao je svoju pesmu Plava grobnica – Vido.
Učenici osnovne i srednje škole iz Ljiga čitali su Tešićevu poeziju, a program se završio uz zvuke violine učenica Muzičke škole „Marko Tajčević“ iz Lazarevca. Okupljanje kod crkve u Ivanovcima bilo je u organizaciji starešine ljiške crkve, protojereja Svetolika Markovića i žitelja ovog sela.
U ovom kraju je poznato, ali šira javnost u Srbiji ne zna da je ktitor ove crkve poznati i priznati srspki pisac i prevodilac Milovan Danojlić, koji tri i po decenije živi u francuskom Poatjeu, ali koji vezu sa rodnim krajem nije gubio, naprotiv, zavičaj je prisutan u njegovim romanima, esejima i pesmama. Danas je brdo Kamalj mesto okupljanja pesnika i pisaca i ljubitelja lepe pesničke i književne reči.
Milovan Danojlić rodio se pre 82 godine, u skromnoj porodici Danojlića u Ivanovcima kod Ljiga. Posle četvororazredne škole u rodnom selu, preko niže gimnazije u Ljigu, stigao je kao šesnaestogodišnjak u Beograd. Školovao se radeći, najpre kao prodavac novina, a ponešto bi i napisao za novine. Još u Ljigu je pisao pesme, a njegov talenat za poeziju nije prepoznao profesor srpskog jezika, već, paradoksalno, profesor matematike.
Književni život Milovana Danojlića traje više od 60 godina, a pesme je objavljivao u časopisima i pre pojave prve zbirke pesama „Urođenički psalmi“ 1957. Branko Miljković je tvrdio da je Danojlić „najnespokojniji i najtalentovani pesnik u svojoj generaciji“.
Napisao je više od 70 knjiga poezije i proze. Najpoznatije Danojlićeve pesničke zbirke su: Kako spavaju tramvaji, Ograda na kraju Beograda, Rodna godina, Kako živi poljski miš, Pesme za vrlo pametnu decu, Velika pijaca.
Među romanima izdvajamo – Zmijin svlak, Godina prolazi kroz avliju, Balada o siromaštvu, Mesto rođenja, Oslobodioci i izdajnici, Dobro jeste živeti.
Objavio je i veći broj knjiga prevoda, odnosno prepeva poznatih pesnika, među kojima su Brodski, Jejts i Bodler. Nisu ga mimoišla ni priznanja: NIN-ova nagrada za „Oslobodioce i izdajnike“ 1998. godine, Oktobarska nagrada Beograda, Nagrada Branko Ćopić, Isidora Sekulić, Desanka Maksimović, Žička hrisovulja, Izviiskra Njegoševa, Vitalova nagrada „Zlatni suncokret“… nizala su se književna priznanja, sakupio je više od trideset.
Milovan Danojlić od 1984. godine živi u Poatjeu, Francuska, gde je jedno vreme radio kao lektor. Još 2000. godine izabran je za inostranog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. U novembru 2015, postao je dopisni član SANU, a krajem prošle godine izabran je za redovnog člana. Pristupnu besedu „Za toleranciju“, održao je 15. maja ove godine.
Istoga dana besede su održali Goran Petrović i Zlata Bojović, takođe novoizabrani redovni članovi SANU, Odeljenja književnosti i jezika. Besede akademika predstavljaju, kako je kazao predsednik SANU Vladimir Kostić, „dragocene tragove stvaralaštva pojedinaca, ali i čitavih struka.“
Zanimljivo je istorijsko podsećanje da je u Srpskoj kraljevskoj akademiji za svakog člana određivan poseban dan za pristupnu besedu. Članovi SKA koji su živeli izvan Srbije slali su izjave o saglasnosti. Nikola Tesla je tom prilikom napisao: „Vaš jučerašnji telegram doneo mi je vest da ste me primili u vaše neumrlo društvo kao pravog člana. To je retka i velika čast koju duboko osećam i potpuno cenim i primam s ponosom i zahvalnosti u nadi da će se tokom vremena smatrati bolje zaslužena.“
U razgovoru za jedne novine, na pitanje koje knjige bi poneo na pusto ostrvo, Danojlić je rekao: „Od knjiga bi dobro bilo imati Sveto pismo, Paskalove „Misli“, jednu Antologiju naših junačkih pesama, nešto od Andrića – ono što i inače često čitam u tuđem svetu, da ne zaboravim ko sam i odakle sam“.
