Zašto tone srpsko znanje i obrazovanje?

„Obraćam se vama zbog kojih škola odavno ne liči na školu, a vi se pravite ludi i u hvalospevima samima sebi nižete neka Potemkinova sela, nepostojeće uspehe, teške gluposti koje mnogo koštaju, a ničemu ne doprinose.

Radim u srednjoj školi više od 20 godina. Promenila sam jedanaest ministara. Uredno sam čitala i analizirala sve zakone, pravilnike, preporuke koje ste svih ovih godina donosili. Kad god sam uspela da ih zaobiđem, zaobišla sam ih u neposrednom radu, trudeći se da u mojoj učionici vlada bar malo zdravog razuma, uprkos vašim naporima da ga proterate iz škola.
Obezvredili ste obrazovanje i znanje. Diplome ste izneli na pijačne tezge. Tolerišete isturena odeljenja srednjih i visokih škola, ali i fakulteta, po nekim ćorsokacima, privatnim kućama, prostorijama seoskih mesnih zajednica. Još malo pa će se diplome i na vašarima dobijati. Dozvolili ste da nam opštine i gradove preplave polupismeni menadžeri izmišljenih profila. Dozvolili ste mogućnost da tehnološki viškovi iz državnog sektora mogu da se zapošljavaju po povlašćenom postupku u školama. Nije vas briga za to što su to ljudi koji su imali najmanje bodova pri rangiranju na starom radnom mestu. Za upravu nisu dobri, za prosvetu jesu.
Dozvolili ste da nema razlika između tržišta udžbenika i tržišta donjeg veša. Sve je to tržišna ekonomija, kažete. Zato su nam udžbenici gori i skuplji nego ikada, prepuni materijalnih grešaka, a o pravopisnim više i ne razmišljamo.
Ohrabrujete negativnu selekciju kadrova čuvenom zabranom zapošljavanja, i omogućavate direktorima da godinama obnavljaju ugovore svojim pulenima koji na pravi konkurs verovatno ne bi smeli ni da se jave. Direktori rade šta hoće, ali njih ne proveravate. Samo nastavnike očas posla ostavljate bez licence. Uzgred, koliko vam direktora ima položen ispit za licencu, koja je već godinama zakonska obaveza?
Flagrantno kršite pravo deteta na obrazovanje (koje mu garantuju Ustav i Povelja UN), time što ste nam zabranili da sa časa udaljimo đaka koji ozbiljno remeti nastavni proces.
Škole vam menjaju i vaspitno-popravne domove i socijalne službe. Sve mi moramo da amortizujemo, a najsrećniji ste ako sve probleme gurnemo pod tepih i rešimo ih u gluvoj tišini. Vaše školske uprave uporno vraćaju u škole sve učenike koje nastavnička veća isključe.
Koje poruke šaljete đacima? Radio, ne radio, do diplome ćeš stići. Ne moraš da učiš, ne moraš da vodiš računa o ponašanju, ne moraš da redovno pohađaš nastavu. Do diplome ćeš stići, pa kud puklo! A puca. Puca po našim leđima, a sada polako i mi pucamo po šavovima.
Na sva zvona ste pričali o benefitima jednosmenskog rada, ali kada su se pojavile škole sa malim brojem đaka, a velikim prostorom, niste iskoristili tu mogućnost za jednosmenski rad. Ugasili ste male škole. Pa, bravo, licemeri belosvetski!
Ni nesrećnu okolnost da je sve manje dece niste iskoristili za smanjenje maksimalnog broja učenika u odeljenju, nego ste gasili odeljenja i ostavljali ljude bez posla. Još jednom, bravo!
Kukate zbog fabrikovanja odlikaša, a ne pada vam na pamet da u Pravilnik o ocenjivanju unesete samo jednu rečenicu – najstrože se zabranjuje popravljanje ocena zbog postizanja boljeg opšteg uspeha – i time u priličnoj meri rešite ovaj problem. Nećete, normalno. Samo lažete i obmanjujete javnost.
Maltretirate nas trčanjem za satima stručnog usavršavanja, a niste stvorili uslove da svako od nas proceni u kojoj oblasti mu je usavršavanje zaista potrebno, pa mu onda obezbedili sredstva da baš na takva usavršavanja i ode.
Donosite veštačke naredbe za poštovanje ćirilice, a s ciljem da se očuva jezik. Istovremeno vam ne pada na pamet da povećate nedeljni fond časova maternjeg jezika, naročito u srednjoj školi, gde se nastava svodi na književnost. Da vam je zaista namera da čuvate jezik i povećate pismenost, prvo biste to uradili, foliranti najobičniji.
Umesto da dobro pretresete gradivo za osnovne i srednje škole, procenite šta u kom ciklusu obrazovanja treba učiti i šta se može naučiti, vi izmišljate neke izborne predmete, koji treba da zažive već kroz tri nedelje, a da škole u ovom trenutku ne mogu ni da prave raspored časova, ni podelu časova unutar stručnih veća, jer se realno još uvek ništa ne zna.
Kažete da je reforma proces i da se ne sprovodi preko noći. Pa vidite, mi smo u toj “noći” već decenijama, i nikako da nam zora svane. Jeste reforma proces, ali vođeni, precizno isplanirani, dok je vaša reforma jedan najobičniji haos, bez vizije, jasnih ciljeva i međuciljeva. Kako koji finansijer i lobi-grupa ulete s nekim parama, tako uleću i u reformu. Samo održavate privid da nešto radite. Vama je jedino to i važno – privid!
Verujte, da ima jedna dobra stvar koju ste uradili, rado bih je ovde navela, ali je nema!
Vaši krajnji dometi su dualno obrazovanje, elektronski dnevnici i specijalna informatička odeljenja pri gimnazijama. Ovo prvo je teška sramota, ali se lepo uklapa u predsednikovu reklamu – Srbija je zemlja najjeftinije radne snage. Ovo drugo bi imalo smisla da je na red došlo nakon rešavanja stotinak gorućih problema. Na ovo treće su vam odgovorili sami đaci, manjkom interesovanja za takva odeljenja. Veštački nam namećete rešenja za koja niste stvorili nikakve preduslove.
Jeste li se ikada glasno pobunili protiv najprimitivnijeg programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom u po bela dana? Jeste li se ikada javno pobunili protiv funkcionera sa plagiranim naučnim radovima i na prevaru stečenim zvanjima?
Dobro, bićete svi doktori nauka, ali ćete i dalje biti polupismene neznalice. Kakvu poruku time šaljete đacima? Umesto da tome stanete na put, krenuli ste u seču svih dokazano sposobnih i kvalitetnih direktora, koji nisu na vašoj političkoj liniji. I baš vas je briga što su kolektivi zdušno uz te ljude, što ih i roditelji đaka poštuju i podržavaju. Dovešćete na njihova mesta politički podobne praznoglavce koji će upropastiti i ovo malo kvalitetnog rada koji se po školama može naći, ne zahvaljujući vama i vašim merama, već zahvaljujući nepopravljivim entuzijastima među nama. A kada i njima ponestane entuzijazma, volje i strpljenja, šta ćete onda? Ah, pa da. Otvorićete više privatnih škola. Deca bogatih u privatne, a ostali u upropašćene. Sram vas bilo!
Srpska škola n valja! I to je jasno dobrom delu prosvetnih radnika i skoro svim roditeljima. Jasno je i vama koji o prosveti odlučujete, a meni je jasno da vas je za to baš briga. Svi oni koji o tome ćute, spuštaju pogled, klimaju glavom, a tu pre svega mislim na svoje kolege, direktni su saučesnici u upropašćavanju srpske prosvete. I treba da ih je sramota!
Dosta više! Nazivamo sebe intelektualcima, društvenom elitom, najobrazovanijim kadrom u javnom sektoru. Važi. Ali samo kad se povede reč o platama. Gde nam je taj intelekt, elitizam i obrazovanje kada bar svoj resor treba da uredimo? Zar nas nimalo ne grize savest što pristajemo na sve ovo? Zar nimalo nemamo svest o tome da će iz naših učionica izaći svi budući nosioci ovog društva? Zar nas nimalo nije sramota što ćutimo i pristajemo?
Saučesnici smo. Neposredni. Ovo ne prolazi bez našeg pristanka, a mi pristajemo. Nečinjenjem.
I dalje sanjam o zajedničkom masovnom protestu prosvetnih radnika i roditelja, na kome će jedini transparent biti: Želimo bolje obrazovanje za našu decu! Sanjam i o tome da se pred sastavljanje neke buduće Vlade u novinama piše o tome kako se bar tri stranke bore za resor obrazovanja.
A dotle vam poručujem – neću da budem saučesnik u vašim nepodopštinama! Neću da poštujem vaše preporuke i zaobilaziću vaše propise kad god mi se ukaže prilika, a stalno mi se ukazuje. Svakog dana. Ako treba, vodiću svoj mali rat protiv vas koji se trudite da u obrazovanju u Srbiji baš ništa ne valja. I da vam uštedim trud – radiću to dovoljno inteligentno da mi nećete naći propuste u radu, koliko god se trudili. Na papiru će biti kako vi hoćete, a u mojoj učionici kako ja hoću. A ja hoću da mi učenici izađu iz škole sa znanjem i vaspitanjem.
Što se vas, kolege, tiče, ako nastavite da ćutite i pristajete, saginjete glavu i pitate jel ima još, izvinite, ali niste za ovu profesiju. Deca u vas gledaju dok rastu. Umesto da se sada uvredite po kratkom postupku, razmislite bar još jednom. Nije mi namera da vas vređam. Samo se probudite već jednom jer je sramota da bez glasa učestvujemo u ovome.
Ne treba da budete najhrabriji na svetu. Ne treba da jurišate na bajonete. Ne treba da se goloruki borite protiv lavova i tigrova. Samo treba da jasno i glasno kažete da ovakvo obrazovanje ne valja i da u tome nećete učestvovati. Da zahtevate bolje obrazovanje. To je sve. Ne boli, majke mi“.