Aranđelovdan u rovu na Suvoboru

Noć pred Aranđelovdan, srpski Osmi pešadijski puk prvog poziva, teško je razbijen na Baćincu. Austrougari su uspeli da neispavane i prozeble srpske trupe iznenade i posle žestokog napada preotmu im ovaj važan suvoborski položaj. I dok su se delovi tog puka sutradan ujutro, na Aranđelovdan, prikupljali na Suvoboru, ispred pukovskog komandanta stajali su postrojeni u dve vrste đaci kaplari – njih 64.

Raspoređeni su po 16 u svaki bataljon, po četiri u svaku četu. Đaci na prvo vatreno krštenje nisu dugo čekali, pošto su ih Austrijanci isto popodne napali. Odbijajući napad, srpske trupe su, sa kaplarima u prvim redovima, uskoro povratile Baćinac.

Nije bilo ništa čudno da se krsna slava tih dana često slavila u rovovima, uz pokoji zalogaj hleba ili češće proje, i poneki gutljaj rakije. Tako je Tihomir Ajdačić, jedan od đaka kaplara, rodom iz Ivanjice, Aranđelovdan proslavio u borbi, uz čuturicu šljivovice, koja je bila jedino posluženje.

Tihomir Ajdačić je izdržao borbe u Kolubarskoj bici, preživeo tifus i bojeve u drugoj polovini 1915.

Prešao je i Albaniju, ali je uskoro umro na Vidu februara 1916. godine. Reči na njegovom grobu jasno pokazuju nacionalnu samosvest i ideju vodilju ondašnjih mladih pokolenja, te spremnost na žrtvu zarad dobra drugih koji će posle doći: „Zbogom, Otadžbino, zbogom, roditelji, zbogom, drugovi i prijatelji, ja ostajem ovde – odavde počinje Velika Srbija“.

Tekst: Miroslava Bibliotekarka Kojić (iz knjige „Učešće 1300 đaka kaplara u Kolubarskoj bici“)

Naslovna fotografija: Đaci kaplari iz Užičkog bataljona na koricama knjige, među kojima se možda nalazi i Tihomir Ajdačić