Čovek koji je ujedinio sve Srbe sveta

Dr Marko Lopušina ovogodišnji dobitnik Zlatne medalje zasluga za narod više od četiri decenije piše o srpskom rasejanju, jedinstvu sa maticom i očuvanju srpskog nacionalnog bića 

Piše: Zdravko Elez

Sretenjska Zlatna medalja zasluga za narod ove godine zasjala je na grudima i dr Marka Lopušine, novinara, pisca, neumornog istraživača i čoveka koji je pune četiri decenije posvetio izučavanju srpske dijaspore.  Sve što je saznao o rasejanju upakovao je u u hiljade tekstova i reportaža, 25 knjiga i trotomnu enciklopediju, a nedavno je iz štampe izišla njegova 101. knjiga, što ga svrstava među najplodnije pisce ne samo Srbije, nego i celog regiona, a i šire.

-Od naroda i države dobio sam ovo sretenjsko odlikovanje kao istraživač i istoričar srpske dijaspore. U svojim knjigama o rasejanju ujedinio sam sve Srbe sveta. Ovo priznanje me iskreno obradovalo, ponajviše jer je to odlikovanje za sve nas u porodici, za sve prijatelje, za sve poštovaoce. Zahvaljujem se mojoj Jeleni, našem Dušanu i njegovoj Mirni, koji me uvek podržavaju u radu, zahvaljujem se akademiku prof Svetlani Matić iz Beča koja me predložila za odlikovanje i hvala svima na iskrenim čestitkama – rekao je kratko za „Tamo daleko“ Lopušina.

Iako gazi osmu deceniju života još uvek stvara, a često se ekskluzivnim prilozima javlja i našem portalu.  Za visoko državno odlikovanje predložilo ga je  austrijsko-srpsko kulturno društvo “Vilhamina Mina Karadžić” iz Beča „zbog decenijske aktivnosti na očuvanju i razvoju srpskog nacionalnog identiteta, jedinstva Srba u rasejanju i matici, očuvanja i razvoja srpske kulturne baštine u inostranstvu i brige o srpskom nacionalnom biću“.

Neumorni istraživač

„Prva njegova knjiga “Svi Srbi sveta” objavljena je početkom devedestih, da bi potom nakon istraživanja srpske zajednice u inostranstvu objavio seriju knjiga o Srbima u Americi, u Austrliji, Rusiji, Nemačkoj, u Austriji, Skandinaviji, Srbima u zemljama Istočne Evrope. Svoju istoriju Srba u rasejanju Lopušina zaokuružeuje trotomnim izdanjem “Enciklopedije srpske dijaspore” o Srbima u prekomorskim zemljama, Srbima u centralnoj Evropi i Srbima na Balkanu“, navodi se u obrazloženju srpskog društva iz Beča.

Dalje se navodi da se dr Marko Lopušina iskazao ne samo kao istraživač i istoričar srpske dijaspore, već i kao nacionalni radnik koji aktivno brine o sudbini srpskog naroda u rasejanju.

„Aktivno učestvuje u radu Matice iseljenika Srbije, Matice srpske u Odboru za iseljeništvo, SANU na ostvaranju “Srpske Enciklopedije”  u odeljku o dijaspori, u Teslinoj naučnoj foindaciji iz SAD, u mnogim srpskim društvima u rasejanju. Pokrenuo je projekat “Mapiranje srpskog naroda u svetu” da bi se naučno utvrdio broj i lokacija srpskog naroda u rasejanju. Incirao je projekat “Muzej srpske dijaspore” u Srbiji, koji treba naredne godine da se realizuje u Ministarstvu kulture R. Srbije“, kaže se na kraju predloga austrijsko-srpsko kulturno društvo “Vilhamina Mina Karadžić” iz Beča.

Teško je u jednom tekstu napisati sve ono čime se na svom novinarskom putu bavio Marko Lopušina, teme koje je do detalja obrađivao, događaje koje je „pokrivao“, ali evo nekoliko osnovnih podaaka o ovom neumornom čoveku.

Biografija

Marko S. Lopušina rođen je 1951. godine u Raškoj, Srbija. Osnovnu školu i Gimanziju završio je u Brusu, a Fakultet političkih nauka u Beogradu.

Radio je u listu „Sekundarne sirovine” kao novinar i urednik, u listu „Zdravo” kao novinar, u magazinu „Intervju” od 1981. kao novinar, urednik, a 1997. bio i glavni urednik. A potom urednik u magazinu „Profil”. Bio je reporter lista „Nedeljni telegraf” i osam godina reporter „Večernjih novosti”.

Autor je šezdesetak knjiga o iseljenicima “Enciklopedija srpske dijaspore”), obaveštajnim službama (“Ubij bližnjeg svog”, “Ubice u ime države”) i delinkvenciji “Srpska mafija”), znamenitim ljudima (“Najbogatiji Srbi sveta”, “Teslin narod tamo i ovde”).

Saradnik je SANU i Matice srpske na “Srpskoj Enciklopediji”, poglavlje o iseljenicima i dijaspori. Saradnik je Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske na “Enciklopediji Republike Srpske” o Srbima u rasejanju.

Član je Matice srpske, Matice iseljenika Srbije, UNS, UKS. Počasni je član Udruženja srpskih pisaca u dijaspori “Sedmica” iz Frankfurta. Uvršćen u knjigu „Ko je ko u Srbiji” i “Ko je ko u SAD i Kanadi”.

Dobitnik je nagrade „Laza Kostić” UNS za 2002. godinu. Dobitnik je Priznanja izdavačke kuće „Narodna knjiga” u 2003. godini, kao najbolji publicista u Srbiji i Crnoj Gori i na Balkanu. Vlasnik je zlatnog prstena Udruženja novinara Srbije, kao jedan od najboljih novinara Srbije za 2004. godinu.

Dobitnik je Bronzane povelje na Internacionalnom festivalu reportaže 2004. godine u Somboru. Dobio je posebnu Plaketu Narodne skupštine Srbije, Odbora za dijasporu, februar 2014. godine.

Matica iseljenika Srbije je za “Enciklopediju srpske dijaspore” u aprilu 2017. dodelila Povelju “Rastko Petrović” za doprinos saradnje matice i Srba u rasejanju.

Dobitnik je 2019. godine specijalne Povelje udruženja “Koreni” i izdavačke kuće “Prometej” za doprinos razvoju matice i rasejanja. Lopušina je ovo zvanje zaslužio jer se četiri decenije bavi istraživanjem Srba u rasejanju. Njegova misija je, kako sam kaže, da oživi misao Vuka Stefanovića Karadžića, koje je jednom prilikom rekao: „Srbi svi i svugde“!

Tu Vukovu misao Lopušina je pretvorio u dela koja okupljaju sve Srbe sveta na jednom mesetu. Takav je i film “Teslin narod”

Dokumentarni film „Teslin narod“, reditelja Željka Mirkovića, čiji je glavni scenarista, bio je kandidat za Oskara. Film je potom uvršten je u najznačajnije arhive vodećih institucija u SAD. Na Festivalu srpskog filma organizacije “Serb National Federation” film “Teslin narod” je dobio 2019. godine nagradu Spirit Award.

Nosilac je Ordena Vuk Stefanović Karadžić Državne zajednice Srbija i Crna Gora za doprinos srpskoj kulturi, informisanju i očuvanja identiteta Srba u dijaspori. Vlasnik je Zlatne značke KPZ Srbije, nagrade „Dragiša Kašiković”, kao i Medalje „Svetozar Miletić” i Srebrne medalje “Nikola Tesla”. Dobitinik je Zlatne Telsine medalje od Tesline naučne fondacije iz Filadelfije 2021. godine.

Danas Lopušina, iako penzioner, piše za “Večernjih novosti” iz Beograda, „Srpsko Ogledalo“ iz Čikaga, „Srpski Glas“ iz Melburna, Srpsku zajednicu u Mariboru, portal “Tamo daleko” iz Danske, “Rasejanje” iz Nemačke.  Upravo radi na novoj knjizi o srpskom rasejanju “Srbi u Velikoj Britaniji”

Dr Marko Lopušina živi u Zemunu, radi u Beogradu i piše širom srpskog rasejanja. Oženjen je i otac sina Dušana, koji radi u UN u Beogradu.