Čudo na Egini: Sv. Nektarije iscelio obolelu od raka!
Prota Nenad Andrić iz Valjeva podelio je sa portalom „Tamo daleko“ pismo koje mu je poslala Vojka Milošević iz Subotice posle hodočašća na Eginu gde je išla da se pokloni moštima Sv. Nekatarija. Ovoj ženi lekari su otkrili tumor na materici i zakazali joj hitnu operaciju. Ali, pre nego što je trebala da legne na hirurški sto ona je odlučila da ode na Eginu. Vratila se sa ovog hodočašća potpuno zdrava, a na iznenađenje lekara od tumora nije bilo ni traga. Evo pisma koje je poslala ocu Nenadu:
„Poštovani oče Nenade, pomaže Bog i sv. Nektarije.
Da vam zahvalim na divnom putu, na koji ste nas vodili na Eginu i da vam ukratko napišem o svom iscelenju, o tome kako me je operisao Sveti Nektarije, od raka materice.
Saznala sam od lekara u Subotici da imam rak materice i da moram na operaciju. Uoči Božića pozvala sam oca Joila u Crnu Goru i ispričala mu šta mi je tog jutra saopštio lekar. Otac mi je rekao ako do avgusta Bog me neisceli da idem na operaciju. Saznala sam oče Nenade, da vodite grupu kod sv. Nektarija na Eginu i u junu sam sa Vam pošla na hodočašće.
U povratku sa Egine, pošli smo u manastir sv. Lidije u Asprovalti, nisam imala jake bolove. Kad smo stigli u manastir sv. Lidije sve je bilo dobro, večerali smo i sad svako u svoj krevet leže, odjednom su počeli jaki bolovi u mom stomaku, imala sam osećaj da će mi sve iz stomaka izaći dole, trpela sam, ćutala, namazala sv. uljem sa Egine stomak u znaku krsta, ali ništa ne vredi… boli pa boli.
Odjednom ne znam ni da li je san ni java, vi oče Nenade me držite za ruke i tešite suznim glasom „Ne boj se, sve će biti dobro…“ Isto ste mi to rekli kada sam vas prvi put upoznala i rekla vam da imam velikih zdravstvenih problema. Od jakih bolova ja vičem, plačem ne mogu da izdržim bol, podignem glavu, pošto sam ležala na leđima i odjednom ugledam svetitelja Nektarija Eginskog i još nekoliko monaha sa njim dodaju mu hiruški alat.
Kaže monasima „Dodajte mi makaze”, pogleda u mene i kaže mi „Znam da te boli, ali izdrži sada će biti gotovo”. Traži konac i iglu od monaha i kaže mi „Završili smo, ne boj se, sve smo izvadili, bićeš dobro.!“ I nema ga nestade…
Ja hoću da pomerim noge ali ne mogu, kao da su oduzete. Zovem moju Danku da mi pomogne, ali nema glasa kao nema sam, nekako rukom drmnem njen krevet, ona brzo ustade, ja gledam po stomaku da li ima krvi nema ništa, al boli… Dok sam sve što sam videla ispričala Danki, bolovi su nestali.
Po povratku u Suboticu otišla sam kod lekara koji mi je pre mog odlaska na Eginu zakazao operaciju, pošto je tumor bio 5 cm, međutim čudo je bilo i za njega i njegove kolege, potpuno sam isceljena, ni traga od tumora.
Zbogom, svako dobro i da vas moj sv. Nektarije pohodi.
Vojka Milošević iz Subotice“
