Debakl Trampa na izborima za Kongres

Rezultati međuizbora predstavljaju ozbiljan udarac za predsednika SAD i njegovu politiku, a ocena je da su Amerikanci bili nezadovoljni troškovima života, ratom u Iranu.

Američki predsednik Donald Tramp suočio se sa jednim od najvećih političkih udaraca tokom svog drugog mandata u Beloj kući, pošto su demokrate na međuizborima održanim osvojile većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu, prema izveštajima američkih medija i agencije Associated Press.

Rezultat izbora predstavlja ozbiljan signal nezadovoljstva delom američkih birača i najavljuje znatno komplikovanije dve poslednje godine Trampovog mandata. Sa demokratama koje preuzimaju kontrolu nad oba doma Kongresa, Bela kuća više neće moći da računa na dosadašnju podršku republikanaca u zakonodavnom procesu.

Demokrate su ostvarile značajne pobede i u trkama za pojedina senatorska mesta i guvernerske funkcije, uključujući države u kojima je Tramp imao snažnu podršku na predsedničkim izborima 2024. godine. Među zapaženim rezultatima izdvajaju se pobede demokratskih kandidata u Teksasu, Ajovi, Ohaju i Džordžiji, kao i poraz republikanske senatorke Suzan Kolins u Mejnu.

Pokušava da umanji značaj poraza

Predsednik SAD je nakon objavljivanja prvih izbornih rezultata pokušao da umanji značaj republikanskih gubitaka, tvrdeći da izbori nisu predstavljali direktno izjašnjavanje birača o njegovom radu.

„Nisam bio na glasačkom listiću, a da jesam, pobedili bismo ubedljivo!“, poručio je Tramp u objavi na društvenim mrežama.

U razgovoru za Foks njuz, američki predsednik je takođe poručio da rezultate ne smatra ličnim porazom, ocenjujući da birači nisu bili zadovoljni pojedinim republikanskim kandidatima.

Ipak, Tramp je u razgovoru za Njujork tajms rekao da je spreman da prihvati izborni ishod i sarađuje sa političkim protivnicima.

„Radićemo sa demokratama i radovaćemo se saradnji sa njima. Verovatno ćemo nešto dogovoriti“, prenela je agencija Rojters njegove reči.

Takve poruke dolaze u trenutku kada se republikanci suočavaju sa ozbiljnim pitanjem: da li je izborni rezultat posledica slabosti pojedinih kandidata ili šireg nezadovoljstva politikom predsednika i njegove administracije.

Ekonomija i rat u Iranu među ključnim pitanjima

Visoki troškovi života, cene goriva i zabrinutost zbog ekonomske situacije bili su među najvažnijim pitanjima za američke birače. Nezadovoljstvo je dodatno pojačano ratom u Iranu, koji je uticao na cene energenata i otvorio nova pitanja o spoljnopolitičkim prioritetima Vašingtona.

Tramp je i sam priznao da je sukob u Iranu imao određenu ulogu u slabijem izbornom rezultatu republikanaca.

Demokrate su tokom kampanje nastojale da izbore predstave kao referendum o radu predsednika, uz obećanja da će se usredsrediti na smanjenje životnih troškova, kontrolu rada administracije i veću odgovornost nosilaca vlasti.

Predsednik Demokratskog nacionalnog komiteta Ken Martin ocenio je da su birači podržali kandidate koji su se usredsredili na svakodnevne probleme građana, naročito na troškove života i borbu protiv korupcije.

Demokratsko rukovodstvo smatra da rezultat pokazuje da je moguće privući i mlađe birače, nezavisne glasače i deo birača koji su ranije podržavali republikance.

Šta poraz znači za Trampovu administraciju?

Promena odnosa snaga u Kongresu mogla bi da ima dalekosežne posledice po ostatak Trampovog mandata.

Demokrate će dobiti mogućnost da intenziviraju nadzor nad radom administracije, pokreću kongresne istrage i otežaju usvajanje zakona koji su važni za predsednikovu političku agendu. Kontrola Senata istovremeno im daje veći uticaj na potvrđivanje pojedinih predsedničkih imenovanja.

Tramp je, međutim, već najavio da neće odustati od korišćenja predsedničkih ovlašćenja kako bi stavio veti i blokirao zakone sa kojima se ne slaže.

U razgovoru za Foks njuz poručio je da će staviti veto na zakone demokrata koje smatra neprihvatljivim. Takav pristup nagoveštava da bi Vašington u narednom periodu mogao da uđe u fazu intenzivnih političkih sukoba i institucionalnih blokada.

Demokrate, sa druge strane, najavljuju pojačanu kontrolu rada izvršne vlasti i detaljnije ispitivanje pojedinih odluka administracije.

Lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer opisao je rezultate kao „generacijsku promenu odnosa snaga na senatorskoj izbornoj mapi“, dok je lider demokrata u Predstavničkom domu Hakim Džefris poručio da „američki narod traži suštinske promene“.

Poruka Bele kuće pred nastavak mandata

Iako su međuizbori tradicionalno prilika da birači izraze nezadovoljstvo strankom koja kontroliše Belu kuću, ovogodišnji rezultat za Trampa ima dodatnu težinu zbog njegovog ličnog angažmana u kampanji.

Predsednik je tokom poslednjih nedelja aktivno učestvovao na skupovima i pozivao pristalice da glasaju za republikanske kandidate, nastojeći da održi politički zamah nakon povratka u Belu kuću.

Zbog toga će rezultat biti posmatran i kao test njegove sposobnosti da zadrži podršku birača, naročito uoči narednog ciklusa predsedničkih izbora.

Ipak, izborni poraz ne znači automatski kraj Trampovog političkog uticaja. Predsednik i dalje raspolaže značajnim izvršnim ovlašćenjima, dok republikanci zadržavaju snažnu biračku bazu u velikom delu zemlje.

Ključno pitanje u narednom periodu biće da li će demokrate uspeti da izborni uspeh pretvore u konkretne političke rezultate ili će sukob sa Belom kućom dovesti do nove blokade američkih institucija.

Jedno je, međutim, jasno: rezultat međuizbora promenio je političku računicu u Vašingtonu. Tramp će do kraja mandata morati da se suočava sa znatno snažnijom opozicijom u Kongresu, dok će demokrate imati priliku da pokažu da li mogu da ponude drugačiji pravac američke politike.