Kako se radi o veoma starom čoveku razgovor je spor i teško razumljiv, uradio sam transkript interesantnog dela razgovora. Evo celog razgovora, a dole imate transkript bitnog dela razgovora:
Za ovo otkriće zaslužni su Veljko Žižić i Bojan Vulović. Prenosim Veljkovo pismo u celini.
Pričao sam ti o dr Srbobranu Đorđeviću, koji je nekom prilikom u Škotskoj čuo izuzetno zanimljiv podatak vezano za Engleske aktivnosti u Srbiji, a vezano za Mladu Bosnu i Prvi svetski rat.
Prekjuče sam prolazio tamo pa sam svratio, i Mirjana, supruga, i Srbobran su me ugostili ponovo. Primili su me iako je Srbobran bolestan, nema snage i leži – napunio je dobrih 96 godina. Veoma je star, ali i dalje svestan i čistog uma. Lepo mi je, iako sa teškoćom u govoru, bori se da izbaci reči, ispričao taj njegov slučajan susret.
Pri ruci sam imao kasetofon, pa sam razgovor snimio. Ovde ti ga šaljem – celovitog.
Srbobran nije saznao ime tog čoveka, objasnio je u razgovoru kako su se našli tu za stolom, koje je to godine bilo, opisao ga (stariji čovek je bio u pitanju), šta mu je kazao a šta nije, kako se uopšte dogodilo da mu to ispriča, itd. U razgovoru sam pokušavao da ga ne prekidam, već da mu malo pomognem.
Srbobran je očito veoma pametan i pismen čovek. Bio je upravnik instituta za preventivnu medicinu, profesor, cenjen, višestruko nagrađivan u staroj Jugoslaviji. Ovu priču mi je ponovio dva puta, gotovo na isti način, a osnovne podatke je znala i njegova supruga. Nemam razloga da sumnjam da se ovako zaista i dogodilo. Period kada je on ovo saznao je bio drugačiji – taj podatak bi bio jeretički skoro, pa deluje da je ostao nezapisan.
Eto, možda je to mali doprinos, dokaz, tvojim saznanjima vezano za politiku Britanije na Balkanu.
Prijateljski pozdrav,
Veljko Žižić
Svedočenje dr Srboljuba Đorđevića (transkript)
U razgovoru učestvuju Veljko autor snimka, Srboljub i njegova supruga. Evo izvoda iz razgovora koji sam smatrao da je koristan:
-Meni je bila lično bila zanimljiva ta priča, ali onda kada sam još sreo tog istoričara koji se inače bavi istorijom. Bavi se Britanijom, bavi se Prvim i Drugim svetskim ratom. Naš domaći istoričar. Onda sam mu ja rekao da sam upoznao čoveka koji je bio tamo i od svedoka tog događaja čuo nešto.
Pa mi je prosto zanimljivo da mu prenesem to, ako možete da se setite da mu ispričate. – kaže Veljko, na šta mu dr. Srbobran odgovara.
-To je bilo na jednom kongresu lekara preventivne medicine u Edinburgu. Bilo je 2000 učesnika i ja sam sedeo ispred muzike koja je svirala škotsku muziku koja mi se nije dopadala, ali orkestar je svirao izuzetno i ja slušao i uživao. Kad posle 2 sata došao je jedan mladi čovek oko 30-tih godina, učtivo se poklonio i rekao:
-Dr. Đorđeviću niste se poslužili? – E sada zamislite kada oni od 2000 ljudi vode računa ko se poslužio.
Ja kažem: – Pa nisam – jer ja nisam voleo one njihove… ali on kaže ”Pa molim vas hajde poslužite se” i jedva me natera. I onda došao sam u sobu koja je depandans ovoj velikoj sali. Jako velika sala koja se koristi za prijem ovakvih svečanih sastava. I on mi pokaza u uglu jednog, ovako krupnog čoveka, vojnog, sposobnog, pravi englez i engleski obučen.
-Evo..- i reče i njegovo ime ”on će tu sa vama dok mezite da vam pravi društvo…”, ja nisam smatrao da ću imati razgovor sa njime. Kad sam se pozdravio, ja sam se predstavio i rekao da sam iz Jugoslavije.
A on kaže ”To je širok pojam, iz kog dela Jugoslavije?”
Ja kažem: ”Iz Srbije”
A on kaže:”I to je širok pojam, iz kog grada?”
Ja kažem: ”Iz Beograda”
E kaže: ”Ja sam bio u Beogradu i stanovao sam 1910. godine u hotelu Moskvi” i pitao me da li hotel Moskva još postoji?
Kaže ”Ja sam na Adi Ciganliji trenirao Apisa, atentatora na Ferdinada, Mladu Bosnu… trenirao sam ih da koriste revolvere i hladno oružje…”, a onda je rekao ”Nije Prvi svetski rat buknuo na Balkanu u Beogradu, nego je buknuo ovde jer je kajzer Viljem počeo u svojim brodogradilištima da gradi ratne brodove koji su savremeno opremljeni. Da bi potopili jedan njihov brod potrebno je da angažujemo pet naših krstarica. Onda su naši stručnjaci izračunali da treba da uđemo u rat do 1914. jer do tada brodovi neće biti gotovi, a posle 1914. izgubili smo rat.” Eto to je bilo…
-Kako je izgledao taj čovek? Imena se ne sećate? – pita Veljko.
-E pa nisam ja očekivao da će biti takav razgovor, pa nisam zapamtio ime. A on je to ispričao zato što je već bio malo napit. – kaže Srbobran.
-Koje je godine bilo? – opet pita Veljko.
-1968.
-Jel bio stariji čovek? Jel bio stariji od tebe? – pita supruga.
-Pa barem dva put stariji, oko 80 – 85. godina je tada imao.
-Ja nisam bio rođen za vreme Prvog svetskog rata, ja sam 21. godište.
-Hoćete da kažete nešto o sebi? – kaže Veljko.
-Profesor Srbobran Đorđević, profesor higijene na Stomatološkom fakultetu. Učesnik kongresa 1968. godine u Edinburgu. Eto zapišite…
-Neću ja nigde pisati, nego daću ovom našem srpskom istoričaru da zabeleži jer i on tvrdi da su Englezi krivi za početak Prvog svetskog rata i onda je ovaj vaš podatak prosto koristan. Vi ste bili bivši direktor vodovoda? – kaže Veljko.
-Ja sam bio upravnik Instituta za higijenu, bio sam i profesor higijene, nosioc odlikovanja i zasluge za narod, nagrade Dragoslav Mišković(?), … oko trideset nagrada, plaketu i povelju Skupštine Srbije i Izvršnog veća… Sad se mnogo hvalim… I trideset zahvalnica za usluge koje sam učinio raznim naseljima i gradovima u Srbiji.
Za mene je ovo samo potvrda onoga o čemu je pisao akademik Dragoljub Živojinović u svojim knjigama. Poslednja njegova knjiga ”Nevoljni vojnici” je bukvalno planula i ne može se nigde naći. Štampana je samo u 1000 primeraka i pade mi na pamet da ako je neko hteo da nikada ne ugleda svetlost dana mogao je da otkupi ceo tiraž iz prodavnica za par hiljada evra… ali možda i preterujem. Zato, molim onoga ko je ima da nam dostavi pdf.
Izvor: milos.io
