Molimo se za mučenike iz Garavice
U cilju očuvanja svedočanstva o mučeničkom životu i stradanju pravoslavnih Srba u Drugom svetskom ratu na prostoru Bihaćke krajine, Informativna služba Srpske Pravoslavne Crkve organizovala je projekciju dokumentarnog filma Garavice produkcije Zaboravljeni korijeni, kojoj je prisustvovao Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije.
Veliki broj gledalaca koji su ispunili Malu salu MTS dvorane i stojeći je pratio film – svedočanstvo o stradanju srpskog pravoslavnog naroda u Bihaću, Cazinu, Velikoj Kladuši, Bosanskoj Krupi i Bosanskom Petrovcu u Drugom svetskom ratu. Autor filma Dragan Radović je razotkrio nepoznatu i dugo skrivanu istinu filmom koji je baziran na više od tri hiljade dokumenata (sudskih presuda, zapisnika sa saslušanja, izveštaja, proglasa…), kao i živoj reči 27 preživelih svedoka, od kojih u filmu govori njih 15.
Film je neporecivo svedočanstvo o stradanju desetina hiljada srpskih mučenika u čijim surovim sistematskim likvidacijama nisu učestvovali samo odrasli muškarci, muslimanske i hrvatske ustaše, nego često i članovi njihovih porodica. Garavice kod Bihaća su mesto velikog stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, stratište o kojem se nije govorilo i o kojem, nažalost, malo znamo.
Beogradskoj premijeri prisustvovali su i preživeli svedoci zločina opisanih u filmu: Mićo Kovačević, Žarko Gluvajić i Mićo Kopanić sa svojim porodicama.
Tom prilikom, Njegova Svetost Patrijarh istakao je da se večeras kroz film Garavice posle osam decenija susrećemo sa još jednom utamničenom tragedijom našeg naroda i bolnom istinom koja je planski bila izmeštena u prostor nepoželjnih tema i sferu koja na dugoročnom planu obezbeđuje zaborav, a zapravo je reč o zločinu pred čijim razmerama ostajemo bez reči i daha.
– Ubijani su redom: žene, deca, starci. Zatrte su čitave porodice, a jedini greh im je bio: srpsko ime i vera pravoslavna. Naročito je, za mene, potresna činjenica da su večeras sa nama i tri preživela svedoka ovih zločina biblijskih razmera, ali svedoka koji celi svoj život nose krst stradanja i slavu vaskrsenja – pojasnio je Svetejši Patrijarh.
-Kao rod izabrani, carsko sveštenstvo, narod sveti (I Pet 2, 9) mi hrišćani imamo veru koju sija nadom, a isključivo se potvrđuje kroz ljubav. Samo ovom svetom trijadom vrlina možemo sve da razumemo, ali ne i opravdamo; umemo sve ovakve muke i nedaće da podnesemo, i da idemo dalje, jer verujemo u Hrista Gospoda, Stradalnika i Pobednika, kakvog je istorijsko trajanje samo u Njegovoj ličnosti upoznalo – istakao je Njegova Svetost, a zatim pojasnio da je glavni razlog bogosluženja svete Liturgije, kao zajedničke Službe, blagodarnost Bogu za život koji nam je dao, za dar postojanja našeg i svih koje volimo, kao i čitavog sveta. I upravo na tom sabranju se neumorno molimo za znane žive i preminule, ali i za one čija imena, uzrast i potrebe, Ti Sam znaš Gospode, a naročito nevine stradalnike čiji glas krvi vapije i na nebo i ka nama. Zato nas Garavice ponovo podstiču na molitvu za njih, za sebe, za buduća pokolenja, ali i na molitvu njima jer su oni sveti mučenici Hristovi.
Na kraju, Njegova Svetost Patrijarh je pozvao da čuvamo veru, ime i obraz. Da pamtimo svoje stradalnike i uvažavamo tuđe, kako nam se više nikad i nikom slično ne bi dogodilo, i kako bismo takvim nastojanjem bili plemenit primer drugima.
