Obrenovići i Karađorđevići

Piše: Nebojša Vučinić

Miloš Obrenović, knjaz srpski, kasnije titulisan „Veliki“ (kao jedan od tri srpska vladara sa tom formalnom titulom), počinio je „arhigreh“: naredio je ubistvo svog kuma Đorđa Petrovića, poznatog kao Karađorđe, i kožu s njegove glave poslao turskom sultanu na dar. Istorija je kasnije tu činidbu opravdala konačnim ciljem i dobrobiti naroda i države, ali je Karađorđevići nisu nikad zaboravili, pa su na kraju zatrli direktnu liniju Obrenovića.

Miloševi naslednici (imao je sedmoro zvanične, i, vele, osmoro vanbračne dece) nisu imali sreće: od dva moguća naslednika (treći je umro u detinjstvu) stariji sin, Milan, „knezovao“ je samo dvadesetak dana, već teško bolestan u momentu preuzimanja trona. Mlađi sin, Mihailo, nesumnjivo najprogresivniji srpski vladar, vladao je u dva navrata – jednom je bio zbačen (u korist Karađorđevog sina, Aleksandra), a drugi put ubijen. Interesantno, po zbacivanju kneza Aleksandra Karađorđevića, na srpski presto nije se vratio Mihailo, već njegov ostareli otac, Miloš. Mihailo je dobio presto dve godine kasnije, kada je Miloš umro. Mihailo je ubijen u atentatu u Košutnjaku, koji je, navodno, sponzorisala ruska tajna služba. Nije imao zvaničnih potomaka: njegov vanbračni sin Velimir Teodorović (interesantno, nosio je prezime svog pravog dede!) nije mogao da nasledi presto.

Zato je tron zauzela pobočna linija Obrenovića, odnosno, Milan, unuk Miloševog brata Jevrema. On je Srbiju doveo do nezavisnosti (na Berlinskom kongresu 1878.), uzdigao je na rang kraljevine (1882.) i veoma približio Evropi. Imao je samo dvoje dece s kraljicom Natalijom (i jednog vanbračnog sina sa Artemizom Hristić): mlađi sin umro je pet dana po rođenju, tako da je posle Milanove abdikacije 1889. presto nasledio Aleksandar.

Aleksandar je poznat po brojnim kršenjima ustava i nekoliko dvorskih udara, ali se malo zna da je prvi Obrenović koji je pokazao znake okretanja ka Rusiji. Iako je posetio Petrograd, ta naklonost nije dugo trajala: počela je da se topi kada je vratio svog oca Milana iz Beča u Srbiju. Onda je Aleksandar balansirao između Beča i Petrograda, što ni jedni ni drugi nisu dobro prihvatali, pa je Petrograd još jednom sponzorisao promenu na srpskom prestolu – Majski prevrat, u kome su kralj Aleksandar i kraljica Draga izmasakrirani, a ubijeno još nekoliko stotina oficira, političara lojalnih Obrenovićima, članova porodice kraljice Drage…

Sada u priču uvlačimo i crnogorsku dinastiju Petrović. Sa njima je kralj Milan zahladio odnose, jer je kralj (tad knjaz) Nikola dao svoju ćerku Ljubicu – Zorku za ženu princu Petru Karađorđeviću, potonjem kralju Petru I Oslobodiocu (drugom od tri srpska vladara titulisanom sa „Veliki“). Knjaz Nikola je hteo da izmiri dve srpske dinastije i predložio da kum na venčanju bude kralj Milan, ali to nijedna srpska vladarska porodica nije prihvatila. Kum je, na kraju bio crnogorski vojvoda Ilija Plamenac, sa „pečatom“ cara Aleksandra III. Petar i Zorka imali su petoro dece, a istoimeni unuk srednjeg sina, Aleksandra, sada je starešina kraljevskog doma Karađorđevića.

Ali, Petrovići su i u bliskoj vezi sa Obrenovićima: ne govorim o planu da u slučaju da Aleksandar Obrenović nema potomstva, srpski presto nasledi crnogorski princ Mirko. Činjenica je da se loza Obrenovića, na neki posredan način, i produžila preko Petrovića. Anka, tekta kralja Milana, imala je sina Aleksandra Konstantinovića. Njegova kći Natalija udala se za sina kralja Nikole, princa Mirka. Iz tog braka rođen je crnogorski prestolonaslednik Mihailo, a Mihailov sin je Nikola, sadašnji starešina kraljevskog doma Petrovića.

I da zaključimo priču s Obrenovićima: potomci braće Miloša, Jovana i Jevrema Teodorovića više ne postoje. Ali, postoje potomci njihove braće po majci, Višnji, iz prvog braka sa Obrenom Martinovićem, tačnije, najstarijeg brata Jakova. Predrag Jakovljević je formalni starešina doma.

*Autor je poznati beogradski noivninar, urednik u „Večernjim novostima“ i dugogodšnji bloger i urednik veb stranice „Pišem dakle, postojim“