Otadžbina će se veseliti tvom povratku!
Odliv mozgova, odlazak ljudi u potrazi za boljim životom, danas poprima razmere epidemije. Niko da se osvrne ni zapita gde i zašto se ide, ni da li se i kada vraća. Nažalost to je izgleda sudbina koju dele svi narodi bivše Jugoslavije. Tačan broj koliko nas ima u svetu teško da ćemo ikada saznati, ali ono što je možda najbliže istini to je da nas je u dijaspori danas gotovo kao u otadžbini.
A nekada, recimo pre jednog veka, u Kraljevini Jugoslaviji bilo je drugačije. Onome ko je odlazio poželeo bi se srećan put i doviđenja. Evo šta je još pisalo u pasošu i kakve su se slale poruke iseljenicima:
„Na putu se vladaj pristojno i obzirno prema svakome, a naročito prema željezničkom i brodskom osoblju, zatim prema ženama i deci.
–Budi posve spreman za iskrcanje, čim brod stigne u luku. Rublje na Tebi neka je čisto, a odelo uredno i lice vedro.
–U novoj zemlji budi ozbiljan i ispravan; pokoravaj se zakonima i vlastima; ne govori zlo o toj zemlji, a na svoju zemlju ne zaboravljaj.
–Ne primaj posao koji te suviše ponižava i ne radi za manju platu od ostalih radnika, ne budi konkurencija drugim radnicima već budi solidaran s njima pa će Te poštovati i tražiti radnici i poslodavci.
–Ne opijaj se i ne kockaj.
–Novac štedi i šalji svojima u stari kraj i to preko Poštanske Štedionice, jer Ti je novac u Poštanskoj Štedionici posve siguran, pošto država jamči za to. Ne poveravaj novac raznim nepoznatim bankarima, posrednicima i agentima.
–Ako Ti je potreban kakav savet, zaštita, ili što drugo, obrati se na našeg Konzula ili Iseljeničkog Izaslanika.
–Uči jezik zemlje u kojoj si, jer ćeš lakše tako proći, ali ne zaboravljaj svoj maternji jezik i sa svojom decom razgovaraj samo na maternjem jeziku bez obzira da li su deca rođena u starom kraju ili u novoj zemlji.
A sada bilo Ti sretno i do viđenja! Znaj, da će se Tvoja otadžbina veseliti Tvome povratku.“
