Specijalcima na Svetog Vasilija
Piše: Mišo Vujović
Strašno je gledati svo ovo zlo a kamoli živeti u njemu. Ironija, cinizam, sarkazam, zluradost, bolesni neki klohot odzvanja. San li je ili je sveti Petar ponovo svetu desnicu podigao!? Ako ne On, moraće neko. One što sve zakletve pogaziše jedino kletva čeka.
Mada su odavno sami sebe u kamen zatukli. Kletve im neće faliti a blagoslova su se, kao i obraza, davno odrekli. Srbi i verujući građani u Crnoj Gori lagano postaju evropski Kopti.
Manito kolo Rastičko zaskočilo Petrovu glavicu. Novak i Stojan skamenjeni posmatraju okupirani Gospodarev hram, građen darežljivošću ruskog cara mučenika. Oni ga opkolili a on svinuo. Kao kandilo u svetogorskoj pustinji! Manastir nikad svetliji. Obasjan blagoslovom svoga zaštitnika. Svetog Vasilija, slava mu i milost, na koga je izgubljeni režim počeo režati.
Ali Nikšić se nikšićki još jednom iznad sebe uzdigao.
U vremenu i iznad vremena. Kao i pre tri decenije kada su jagnjeće zamenili đavoljim brigadama. Radnici su imali snagu da menjaju vlast, ali se sve promenilo. Radnici i fabrike nestadoše, vlast od ideološke postade mafijaška i pusti korenje.
Nikšić se odupire,kako i priliči gradu koji nikada nije uzmicao.
Ne nije sam. Sveti je Vasilije slava mu i milost tu među nama! Slava grada orobljenog pohlepom sopstvene periferije, umalo da prerasti u krvoproliće.
Ljudi su izašli da se poklone Svetom Vasiliju zaštitniku Nikšića. Ne da mitinguju. Okuražen blagoslovom svjatejšega Čudotvorca narod je sišao sa pozornice pandemije. Stigla je policija iz Podgorice, specijalna – odnarođena i dobro uhranjena.
“ Ustaše,ustaše…,” prolomilo se iz hiljade grla. Policijski čas je od jedanaest. Policijski čas u Crnoj Gori nije prestao još od vremena Italijanske fašističke okupacije. Samo što su sada potomci italijanskih žbira naslonjeni na natovsko korito. Iza zatvorenih granica krije se otupili razum i suludi naum, koji ne otima narodu svetinje. Već kidišu na Boga. Nije slučajno nastala maksima : “Ubili smo Boga u njemu!”
Sada otimaju Boga od naroda pošto su sve uzeli osim svetinja i svevišnjeg.
Očiti da poruku vladike Joanikija, prilikom privođenja, da se nikada bezbednije nije osećao, nisu razumeli. Razum su zaturili ali vreme razuma će se ponovo iskobeljati iz ruševina terora i nasilja.
