Sve više stranaca kupuje srpske pasoše
Srpski crveni pasoš sve je više na ceni, a po skraćenom postupku poslednjih godina dobili su ga mnogi stranci zbog ekonomskih, naučnih, kulturnih, sportskih i drugih zasluga i interesa, kako za onoga ko je tražio srpsko državljanstvo ali i za Srbiju. O tim slučajevima je umesto MUP-a odlučivala je ekspresno Vlada Srbije.
U članu 19.Zakona o državljanstvu, u državljanstvo Republike Srbije može biti primljen i stranac čiji bi prijem predstavljao interes za državu. Najnoviji takav slučaj, oko koga se u otadžbini poprilično podigla medijska prašina je dodela srpskog pasoša bivšoj premijerki Tajlanda Jingluk Šinavatri, koja je na Tajlandu osuđena na zatvorsku kaznu zbog zloupotrebe moći i korupcije. Smatra se, međutim, da je prersuda protiv ove žene politički progon.
Posle odlaska sa Tajlanda jedno vreme je boravila u Dubaiju, Pekingu i Londonu i u Crnoj Gori kod brata Taksina Šinavatre, koji je još 2009. godine dobio crnogorski pasoš. On je zvanično po Forbsovoj listi najbogatiji Crnogorac, čije se bogatstvo procenjuje na 1,6 milijardi evra. Jungluk se zvanično sada nastanila u Srbiji, što su potvrdile i srpske vlasti. Predsednik Aleksandar Vučić je na sve to rekao da je za liberalizaciju pasoškog režima jer su Srbiji potrebni ljudi s kapitalom, idejama i svetskim imidžom.
U poslednje tri godine, nezvanično takvih pasoša u interesu Srbije izdato je oko stotinak. Pasoško tržište s bogatašima funkcioniše u svetu, pa eto i kod nas. Na crvenim tepisima dobrodošlice popločanim dolarima ili uticajem stižu mnogi. Sve više njih vidi Srbiju kao novu domovinu.U Crnoj Gori već odavno se sprovodi program ekonomskog državljanstva, a u naredne tri godine oko 2.000 ulagača dobiće crnogorski pasoš. Tražioci ovog pasoša moraju na poseban račun da deponuju 100.000 evra namenjenih manje razvijenim lokalnim samoupravama, kao i najmanje 450.000 evra za ulaganja u Podgorici ili na primorju, odnosno 250.000 evra na severu zemlje.
U pokušaju privlačenja stranih investcija i grčka vlada planira slediti mnoge evropske zemlje uvođenjem novih podsticaja za investitore među kojima je i ponuda grčkog državljanstva onima koji kupuju nekretnine u vrednosti od najmanje dva miliona evra.Kako piše tiražni grčki list Katimerini, plan Atine predviđa kako potencijalni investitori koji ispunjavaju uslove za grčko državljanstvo prethodno moraju imati regulirano stalno boravišta te da imaju nekretninu u vrednosti od najmajne 500.000 evra, kao i platu od najmanje 50.000 evra godišnje. Imućni dođoš može da kupi imanje u Portugaliji za pola miliona evra, provede u toj zemlji sedam dana, pa da stekne „zlatnu vizu”, dozvolu boravaka, i neograničenog kretanja po EU. Tu su i Španija, Malta, Bugarska, sa sličnim kriterijumima, „nekoliko stotina hiljada evra investicija” i stvar je gotova.
Program davanjaa državljanstva na osnovu investicija prva je 1984. godine pokrenula karipska država Sveti Kristofor i Nevis, čime je ta ostrvska zemlja uspela da zaradi milijarde dolara. Već idućih godina taj program preuzelo je nekoliko država, a danas takvih država u svetu ima 12.Jedna od njih je i Austrija čija je pasoš najtraženiji ali i najskuplji, dok je proces dobivanja u priličnoj meri zagonetan.
Prema navodima kompanije Henley & Partners, za dobivanje austrijskog pasoša ne postoje službena uputstva, a kandidati se temeljno ispituju.Prema dostupnim informacijama, kandidat može dobiti austrijski pasoš ako za razvoj tamošnje privrede donira tri miliona dolara ili ako uloži 10 miliona dolara. Uz to, kandidat je dužan da uplati 600.000 dolara za razne nadoknade posle čega može da putuje bez viza u čak 177 zemalja sveta i da živi radi u bilo kojoj od zemalja Evropske unije. Pre dobijanja pasoša kandidat se mora odreći postojećeg državljanstva jer Austrija ne priznaje dvojno državljanstvo.
