Svi pokušaji ubistva i kraj Miloševića (3)

Iz knjige Tajna istorija Srbije – strogo poverljivo

Prvi čovek Srbije Slobodan Milošević bio je na nišanu atentatora tokom proslave 600 godina od Kosovskoj boja na Gazimestanu, potom je NATO pokušavao da ga ubije, a na kraju je „ubijen“ u haškom zatvoru.

Piše: Marko Lopušina

Politička sudbina Slobodana Miloševića određena je na Kosovu i Metohiji, kada je pred Srbima u Kosovu Polju rekao: “Vas niko ne sme da bije!” Tu činjenicu da je Milošević bio vezan za kosmetske Srbe, Amerika i CIA su koristili da preko razvoja događaja u ovoj pokrajini dođu glave srpskom voždu.

Prvi pokušaj da se Milošević ubije izveden je 1989. godine, tokom proslave 600 godina od Kosovskoj boja na Gazimestanu. Bilo je planirano da Slobodan Milošević na Kosovo Polje dođe automobilom iz Prištine. Kako je noć pre mitinga pala obilna kiša i raskvasila kosmetske njive, to su na stotine automobila i autobusa upali u gusto i crno blato.

Dragan Mitrović, tada načelnik SDB Srbije, je zato odlučio da Miloševića doveze helikopterom RSUP-a Srbije. Predsednik Srbije je kolima došao iz Beograda do Kruševca, a odatle helikopterom pravo na Kosovo Polje.

Kontrola terena od Kruševca do Gračanice pokazala je da je SDB Srbije bio u pravu kada je Miloševiću ukazao na opasnost putovanja na Gazimestan. Kod Podujeva su inspektori SDB pronašli u jednom skrovištu automatsku snajpersku pušku, za koju se po dokazima, moglo zaključiti da je pripadala šiptarskom atentatoru na Slobodana Miloševića.

Da Šiptari pripremaju ubistvo predsednika Srbije srpskoj tajnoj policiji dojavili su ljudi iz ruskog KGB-a. Zato je Slobodan Milošević na Gazimestanu, na Vidovdan 1989. godine imao najače moguće lično obezbeđenje. Putem kojim je preko Kruševca došao Slobodan Milošević se i vratio kući, odmah posle održanog govora. Članovi Predsedništva SFRJ, vraćali su se malim avionima Federacije i uz pratnju obezbeđenja SSUP-a i JNA.

Potom je, kada su SAD i CIA objavili sredinom devedesetih godina lični rat protiv Slobodana Miloševića i raspisali poternicu. Za njegovu glavu nudili su pet miliona dolara. Razni špijuni i likvidatori čekali su po Srbiji svoju priliku da ubiju Slobodana.

NATO je 1999. pokušao da ga ubije u Beogradu. Do juna 2000. godine, međutim, niko u Jugoslaviji nije uspeo da zaradi pet miliona dolara, koliko je Amerika nudila za glavu predsednika Slobodana Miloševića. Srpski vožd je i dalje bio na tronu. Štrajk nezadovoljnika na mitingu opozicije u Beogradu 14. aprila 2000. i činjenica da 65 odsto građana Srbije želi Miloševićevu ostavku, nije bilo dovoljno da se predsednik Jugoslavije svrgne. Potreban je bio neko spolja da unutrašnju pobunu protiv Miloševića pretvori u njegov konačni pad.

Lideri opozicije su tražili pomoć da se konačno obračunaju sa Slobodanom Miloševićem i od Moskve i od Vašingtona. Sve do 1995. godine Slobodan Milošević je bio veoma koristan američki partner. Uostalom, potpisao im je Dejtonski sporazum usred Amerike, sa namerom da se uvede mir i međunarodna vojna i politička kontrola Bosne i Hercegovine. Potom je došao Rambuje koji je Amerikancima dao povoda da preko NATO napadnu Srbiju i pokušaju da ubiju Slobodana Miloševića.

NATO i američke bombe pogodile su samo Ambasadru NR Kine, gde se skrivala Slobina žena, profesorka Mirjana Marković. Poginulo je nekoliko Kineza, ali je Kina to ćutke prihvatila kao incident. To javno izvođenje atentata nimalo nije narušilo politički integritet srpskog vođe. Naprotiv. U međuvremenu, Slobodan Milošević, sin sveštenika iz Požarevca, kao bivši predsednik Srbije imenovan je u leto 1997. godine za prvog čoveka treće Jugoslavije.

Umislio da je Tito

Slobodanu Miloševiću, pisali su njegovi biografi, 1997. godine obistinilo se ono što mu je još u vojsci u Zadru predskazala njegova supruga dr Mira Marković – postao je isti Tito! Milošević je živeo i radio na adresama koje ga povezuju sa Josipom Brozom – Užička i Beli dvor. Samo je Požarevac proglašen srpskim Kumrovcem.

Pri kraju milenijuma i početku 21. veka Amerika je iznenada krenula u ozbiljan lov na srpskog vožda. Prvo je gospođa Medlin Olbrajt isforsirala hašku optužnicu protiv prvog čoveka Srbije, a NATO ga je i dalje tražio raketama. Na Miloševićevu rezidenciju na Dedinju bačena je američka bomba. Čuvari njegovog imena i dela to su proglasili američkim atentatom na predsednika jedne suverene zemlje.

Kasnije su bombarderi NATO i SAD tražili raketama predsednika SRJ i u ratnom skloništu u Dobanovcima, ali je srpski narod u šali govorio da »predsednik Milošević tada nije bio na poslu«.

Po mišljenju pukovnika Dragana Vukšića rat protiv SRJ bio je zapravo odmazda nad Slobodanom Miloševićem.

– U SRJ nije bio rat već sudar dve autoritarne volje – Miloševićeve, koji je zemlju izložio neverovatnom stradanju i NATO, koji je bio spreman da razara i ubija. Vojska Jugoslavije na Kosmetu je zloupotrebljena kao nikad ranije. Vodila je unapred izgubljenu bitku, da bi je na kraju taj isti režim, bez imalo griže savesti, pod uslovima koje je izdiktirao NATO, povukao s Kosmeta, a srpski, crnogorski i druge nealbanske narode prepustio na milost i nemilost albanskih terorista i NATO.

– To nije bio rat. Bilo je to kažnjavanje i Slobe, ali i srpskog naroda, kao dozirana odmazda zbog pogrešne politike – smatra Dragan Vukšić, bivši pukovnik VJ, koji je u septembru 1999. godine, zbog neslaganja s politikom i ponašanjem državnog i vojnog vrha, penzionisan na sopstveni zahtev.

Stavljenjem Slobodana Miloševića i članova njegove porodice, kao i njegove stranke na liste imena lica kojima je zabranjen ulazak u Evropu i Ameriku, tokom 1999. godine sužavan je prostore za kretanje predsednika i njegovih najvernijih saradnika. Kada su SAD u jesen 1999. godine ponudile 5 miliona dolara srpskim lovcima na političke glave za Slobodana Miloševića, živog ili mrtvog, niko se u Srbiji nije usudio da ovu priliku pretvori u šansu za bogaćenje.

Kako sve pretnje CIA, a posebno napad NATO i SAD na Jugoslaviju i gubitak Kosmeta nisu doprineli rušenju Slobodana Miloševića sa vlasti, u jugoslovenskoj i balkanskoj javnosti počelo je da se postavlja pitanja tajne Miloševićevog opstanka. Jedna od teza koja je puštena u opticaj bila je da je Slobodan Milošević američki čovek i da sve što radi čini u interesu SAD i Vašingtona. A da ga za uzvrat Amerika, pre podne podržava, a popodne malo ruši.

Ovu tezu javno je izneo Milan Gorjanc, pukovnik slovenačke vojske i jedan od najboljih vojnih stručnjaka u Sloveniji, bivši direktor Centra za strateške studije početkom marta 2000. godine u crnogorskom magazinu “Monitor”. On se jednostavno zapitao kako je moguće da za deset godina vladavine Slobodan Milošević poruši SFRJ, razbije i preda srpske zemlje, natera Srbe na zbeg, izgubi Kosmest, osramoti Srbiju i opet ostane na čelu Jugoslavije.

Kako je CIA rušila Slobu

I kada je rat sa NATO izgubljen, jer je Kosmet dopao u šiptarske ruke, a potom kolonizovan od Amerikanaca i Nemaca, Slobodan Milošević je i dalje samo pojačavao vlast u Jugoslaviji, tačnije u Srbiji.

Kolumnista Aleksandar Tijanić razrađivao je temu da li je Milošević američki čovek ili špijun  i zato stalno na vlasti? Amerikanci su, kaže Tijanić, od Miloševića prvo napravili “globalno najpoznatijeg neprijatelja Amerike, dali mu titulu vođe „ostatka sveta“ protiv dolara i Novog svetskog poretka i gravitacije, a time doprineli hormonskom poremećaju srpskog režima koji umišlja da je toliko narastao da se baš u Beogradu crta budućnost ove galaksije”.

bombardovanja optužen za ratne zločine, pretrpan zahtevima, čak i patrijarha Pavla za ostavkom, Milošević je našao spas u Amerikancima. Plaćen je izjavom Medlin Olbrajt da će “Milošević sići s vlasti na redovnim demokratskim izborima”.

Tada je i dat mig liderima opozicije da ne mogu ništa više da traže i da rade od zvaničnog zahteva, makar i na mitinzima, dok se raspišu izbori na svim nivoima.

Po mnogim mišljenjima i Amerikanaca, ali i Evropljana i Rusa, na kraju i samih srpskih analitičara, rat NATO protiv SRJ bio je zapravo najveća opomena i pretnja samom Slobodanu Miloševiću. Tim napadom Amerika je želela da potpali unutrašnju vatru pobune Srba protiv svog vožda. Srbi su prećutali i progutai poraz od SAD i Albanije.

Gubljenje Kosmeta, međutim, nije oborilo Miloševića, što je i danas fenomen koji se teško može objasniti.

Druga teze, kojom se opravdavao taj poraz, bila je da je rat protiv SRJ bio bitka protiv Srba, jake vojne sile na Balkanu i ruske predstraže na jugu Evrope.

Posle toga usledile su mnoge druge američke i evropske pretnje. Od toga da će se SRJ razdeliti i pretvoriti u novu Kubu, do toga da će CIA izazvati građanski rat među Srbima i Crnogorcima. Kao mač pretnje iznad Miloševićeve glave, ako tako ne bude, Amerikanci su postavili crnogorski ultimatum o opstanku u federaciji SRJ. Platili su ga Crnogorcima zelenim dolarima.

Neosporno je da su sankcije, progon srpskog naroda i bombardovanje Miloševića samo učvršćvale na tronu, umesto da ga ruše. Nejasno je da to Amerikanci i Evropljani nisu mogli da vide i da shvate. Neki i jesu, ali SAD su uvek ostajale dosledne svojoj politici da kada jednom potegneš kolt, iz njega moraš da pucaš. Ubijanjem Miloševića, međutim, ubijani su srpski narod i njegova država.

Milošević je vladao politikom, zakonodavstvom, finansijama, medijima, diplomatijom, vojskom, policijom, sindikatima, zdravstvom i školstvom – ali je bio nemoćan pred stvarnošću, pred životom.

Svetski obračun sa Slobodanom Miloševićem je američko-evropska bitka sa komunizmom na Balkanu. Lov na Miloševića je bio proces, koji trajao iznutra, u samoj Jugoslaviji, i spolja, u zapadnom svetu, koji će se okončati ovon trenutka kada u SRJ izumru i poslednje klice komunizma.

Do tada će ga Zapad, a posebno Amerika i dalje pre podne podržavati, a popodne rušiti, jer srpski vožd je predsednik koji njima najviše može da im da.

Zapad još ne želi da Slobodan Milošević ode sa vlasti.

To je javno tvrdio Skot Tejlor izdavač i urednik kanadskog vojnog magazina „Esprite de Corps“ i autor knjige “Inat”.

Scenario Slobinog rušenja aktiviran je tokom januara 2000. godine u Moskvi, gde je Boris Jelcin bio preko noći penzionisan, a pukovnik KGB Vladimir Putin postao novi predsednik Rusije. Putin nije želeo da sarađuje sa Miloševićem, ali jeste sa njegovom ženom Mirom Marković.

Istovremeno Bil Klinton je potpisao plan obaveštajne operacije blokade Slobodana Miloševića vođena pod šifrom “Matrix”. Tim planom su SAD odlučile da ne gone i ne ruše predsednika Miloševića američkom vojskom u Srbiji. Amerikanci su ostavili da pitanje opstanka Slobodana Miloševića i njegovog režima reši sam srpski narod, uz američku pomoć. Tako se dogodio 5. oktobar, kada je Slobodan Milošević svrgnut sa vlasti. Ovu operaciju CIA je finansirala sa 70 miliona dolara.

(Nastavlja se)