Turčin čije su najbolje misli na srpskom jeziku

Erol Tufan, turski pesnik, esejista i prevodilac u Beogradu je otkrio da su najbolje knjige koje je čitao bile na srpskom jeziku, kao i misli u njegovoj poeziji

Piše: Predrag Savić

Erol Tufan, pesnik, esejista, advokat i prevodilac iz Istanbula, koji piše na turskom, makedonskom i srpskom jeziku, predstavljen je beogradskoj publici na književnoj večeri u Matici iseljenika i Srba u regionu,  u Ulici Vuka Karadžića 8.

O njegovoj poeziji, esejima i neobičnoj biografiji govorili su Radomir Andrić, nekadašnji predsednik Udruženja književnika i Tufanov višedecenijski prijatelj, i književnik Miodrag Jakšić.

Andrić je posebno istakao Tufanovu „troručnost“ u kulturološkom smislu, njegovu pripadnost trima kulturama i sposobnost da u svakoj od njih pronađe sopstveni književni izraz. Govorio je o Erolovom poniranju u reč, traženju njenog smisla i prodiranju u filozofiju. Upravo zato je Tufan samosvojan pisac, sa širokim civilizacijskim pogledom, ocenio je Andrić.

Kazivanje o sopstvenom životu

Najzanimljiviji deo književne večeri bilo je Tufanovo kazivanje o sopstvenom životu, odrastanju i jeziku na kojem razmišlja i piše.

„Svaki čovek sačinjen je od više dimenzija. Svaki čovek ima dušu“, rekao je Tufan, osvrćući se i na savremeno doba u kojem društvene mreže omogućavaju ljudima da saznaju ono što žele, ali ne mogu da zamene lično iskustvo i duhovni razvoj.

Govorio je o detinjstvu u Gostivaru, gde je odrastao okružen knjigama. Njegov otac imao je veliku biblioteku, pa je čitanje od najranijih godina postalo deo njegove svakodnevice.

Svoj životni položaj opisao je kao neobičan usud: rođen je u najmanjoj jugoslovenskoj republici, kao pripadnik, kako je sam rekao, najmanje nacionalne manjine.

„Rođen sam kao Turčin, u državi u kojoj je bio dominantan srpski jezik i zato su moje najbolje misli na srpskom. Razlog za to je što su najbolje knjige bile napisane na srpskom, a ja ih i danas kupujem“, ispričao je Tufan.

Za njega je srpski jezik ostao jezik čitanja, razmišljanja i književnog stvaranja, iako već više od tri decenije živi u Turskoj.

Hteo sam da budem Kafka

Posebnu pažnju privukla je Tufanova priča o sopstvenim književnim ambicijama i odnosu prema Francu Kafki.

„Jedino što sam mogao u životu bilo je da izgradim sebe“, kazao je Tufan.

Potom je, sa dozom samoironije, ispričao:

„Pošto ja nisam Kafka, a hteo sam da budem, moj najveći uspeh bio je da napišem esej o Kafki koji je objavljen na poslednjoj strani beogradskih ‘Književnih novina’.“

Tufan je ovu epizodu izdvojio kao jedno od svojih najdražih književnih iskustava. Objavljivanje eseja o piscu kojem se divio predstavljalo je za njega lično priznanje i potvrdu da su godine čitanja i rada donele rezultat.

Od Gostivara do Istanbula

Miodrag Jakšić govorio je o Tufanovoj biografiji, u kojoj se prepliću tri jezika, novinarstvo, politika, advokatura i književnost.

Erol Tufan rođen je 1959. godine u Gostivaru, u tadašnjoj Jugoslaviji. U Makedoniji je živeo do 1992. godine, kada se preselio u Tursku. Danas živi i radi u Istanbulu, gde se bavi advokaturom i književnim stvaralaštvom.

U Makedoniji je godinama radio kao novinar i učestvovao u političkom životu. U tamošnjim novinama i časopisima objavljivao je književne i političke eseje. Bio je svedok raspada Jugoslavije, stvaranja nezavisne makedonske države i društvenih potresa koji su pratili te događaje.

Ta iskustva preneo je i u svoje knjige. Njegovi eseji bave se položajem pojedinca u vremenima političkih sukoba, slobodom mišljenja, odgovornošću intelektualaca i odnosom čoveka prema vlasti i društvu.

„Erol tragom Erola“ i „Eho“

Na književnoj večeri predstavljena je zbirka izabranih pesama „Erol tragom Erola“, objavljena u Beogradu 2016. godine u prevodu pesnika Duška Novakovića.

Na koricama knjige nalazi se jedrenjak na moru, pod nebom obasjanim zalaskom sunca. Među izloženim izdanjima nalazila se i Tufanova knjiga „Eho“, sa koricama na kojima se prepliću crvena, plava i crna boja.

Pre beogradskog izdanja Tufan je objavio dve pesničke knjige na makedonskom jeziku. Njegove pesme na srpskom objavljivane su u „Književnim novinama“, „Šumadijskim metaforama“, „Gradini“, „Koracima“ i „Arte Stihu“.

Za potrebe Međunarodnih susreta pisaca u Beogradu prepevavao je na srpski jezik stihove poznatih turskih autora.

Eseji o vremenu raspada Jugoslavije

Značajno mesto u Tufanovom stvaralaštvu zauzima „Knjigoljubac“, zbirka eseja objavljena 2011. godine u Skoplju, u izdanju kuće „Feniks“, uz podršku Ministarstva kulture Makedonije.

Na koricama izdanja predstavljenog u Beogradu nalazi se portret zamišljenog čoveka sa šarenom kapom i prekrštenim rukama.

U knjizi su sabrani eseji iz filozofije, kulture i društvenog života, kao i prozni zapisi o makedonskoj stvarnosti u vreme raspada Jugoslavije i osamostaljivanja Makedonije.

Tufan piše o čoveku koji pokušava da sačuva sopstveno mišljenje u vremenima političkih pritisaka i velikih društvenih promena. Bavi se odnosom pojedinca i kolektiva, položajem intelektualca i odgovornošću pisca prema vremenu u kojem živi.

U belešci o autoru, objavljenoj u knjizi, nalazi se i sledeća misao:

„Reč kao poslednji bastion u vreme kada ljudske vrednosti na Balkanu dobijaju najnižu cenu, kad metalna i elektronska oružja vode bitke umesto misli.“

Radomir Antić o snazi pisane reči

Radomir Antić se Tufanovim esejima bavio i u ranije objavljenom osvrtu, u kojem je pisao o njihovoj filozofskoj i kulturološkoj osnovi.

Posebnu pažnju posvetio je odnosu pesnika i kritičara, koji se u Tufanovom stvaralaštvu često prepliću.

Antić je u svom osvrtu zapisao:

„Knjigom lucidnih eseja Erol Tufan nas uverava koliko su kulture neograničene po broju delatnih ideja i da svojim blagodatnim prožimanjem uvećavaju humanističke ovovremene horizonte.“

Na beogradskom književnom susretu Antić se ponovo vratio Tufanovom odnosu prema reči i jeziku. Govorio je o piscu koji neprestano istražuje značenje reči, ne zadovoljava se njenim površinskim smislom, već kroz jezik nastoji da dopre do filozofskih pitanja.

Tufanova kulturna „troručnost“, kako ju je Antić nazvao, ogleda se i u njegovom poznavanju različitih književnih tradicija, istorijskih iskustava i načina razmišljanja.

Prijatelj srpskih pisaca 

Erol Tufan je veći deo života proveo u Makedoniji i Turskoj, ali su njegove veze sa srpskom književnošću ostale čvrste. Poznat je i kao iskusan simultani prevodilac, čije su usluge koristile srpske državne delegacije prilikom zvaničnih poseta Turskoj.

Tufan je veliki prijatelj srpskih književnika. Mnogima je pomagao da predstave svoje knjige i stvaralaštvo u Istanbulu, gde i sam organizuje međunarodne književne susrete. Srpski pesnici i pisci tako dobijaju priliku da nastupe pred turskom publikom i upoznaju tamošnje kolege.

Na beogradskom književnom susretu Tufan je govorio o sopstvenom životu bez ulepšavanja, o detinjstvu provedenom uz knjige, jeziku na kojem najbolje misli i piscu čijem se delu divio.

A priča o Kafki i eseju objavljenom na poslednjoj strani „Književnih novina“ ostala je jedan od najzanimljivijih detalja večeri.

Naslovna fotografija: Erol Tufan sa autorom ovog teksta