U Hilandaru počivaju otac i brat Skenderbega
U narteksu velike crkve u Hilandaru, na njenom severnom zidu, ima jedan natpis na starosrpskom: „Prestavi se rab božii Repoš, duks ilirskii, 6939“ („Ovde počiva sluga božji, vojvoda ilirski, 6939), što će reći da je preminuo 1431. godine.
Iznad natpisa je oslikana freska Bogorodice sa Hristom, a oko nje su likovi Svetog Simeona (Stefana Nemanje) i njegovog sina Svetog Save, objavljeno je na fejsbuk stranici Prijatelji manastora Hilandara.
Repoš je najstariji sin Jovana Kastriota, rođeni brat prvog Skenderbega.
U jednom hilandarskom rukopisu, sačuvanom u Muzeju Rumjancovski u Moskvi, piše: „Sego 2 maja prestavi se Kastriot, mniški že Ioakim monah” („Ovog 2 maja preminuo je Kastriot, po monaškom zvani Joakim kaluđer”).
Joakim kaluđer je sam Jovan Kastriot, otac prvog Skenderbega.
Otkud zemni ostaci njegovi i sina mu Repoša na Hilandaru?
Otud što je Jovan kao vlastelin i otomanski podanik 1428. potpisao ugovor o privilegiji da na Svetoj gori on i njegova četiri sina doživotno uživaju blagodati monaške isposnice koja će postati poznata kao arbanaški pirg, udaljena nekoliko kilometara jugozapadno od Hilandara.
Ugovor je potpisao jeromonah Atanasije, tada iguman Hilandara, jer je Jovan Kastriot hilandarskom bratstvu darivao svoja imanja, sela Radostuše (danas Rostuše) i Trebište, u dolini reke Radike, severoistočno od Debra, gde se nalazio i manastir posvećen Uspenju Bogorodice.
Za razliku od oca i brata, Đorđe Kastriot, prvi Skenderbeg, nije stigao do hilandarske isposnice u arbanaškom pirgu, jer se kao izvanredno sposoban vojnik dugo borio protiv otomanske vojske. Ucenjen od pape Pija Drugog materijalnom podrškom, prešao je u katoličanstvo, ali je uprkos tome sahranjen sredinom januara 1468. u pravoslavnoj crkvi Svetog Nikole, poviše Lješa.
